PRELEPE!

OVDE JE ŽIVELA NAŠA GOSPODA: Pogledajte najlepše vile građanskog Beograda! (FOTO)

Odlikuju se raskošnim eksterijerom i enterijerom. Po pravilu, projektovali su ih poznati arhitekti, a uglavnom su imena dobijale po svojim vlasnicima.

Zanimljivosti
Autor:
Vila Stevke Milićević, Foto: Wikipedia / Вила_Стевке_Милићевић_у_Београду

Od 25 vila koje su zaštićene kao spomenici kulture u Beogradu, samo četiri su zaista „kuće u polju” što izvorno znači latinska reč vila. Okružene su vrtom ili baštom i ne naslanjaju se na druge objekte. Tri od ove četiri sagrađene su u zaštićenoj prostornoj celini Dedinje Topčidersko brdo – Senjak.

Vila Dušana Tomića

vila
foto: Wikipedia / Вила_Душана_Томића

Pre osamdeset godina, u Rumunskoj ulici (sadašnja Užička 8) sagrađena je vila Dušana Tomića, profesora Tehničkog fakulteta, prema projektu arhitekata Petra i Branka Krstića. Koštala je 25.000 ondašnjih dinara.

Zdanje, koje se smatra najvišim dometom zrelog modernizma, ima suteren, prizemlje i sprat. Na fasadi nema ornamenata, dosledno stilu u kome je građena.

Profesor Tomić bio je veliki ljubitelj arhitekture i utemeljivač „Nagrade za najlepšu fasadu”.

– Petar i Branko Krstić spadaju u red najznačajnijih srpskih arhitekata, a kuća Dušana Tomića smatra se jednim od njihovih najboljih dela. Značajno je to što su uspeli da zdanje moderne, kubične strukture, uklope u ambijent Topčiderskog brda – ističu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Vila se trenutno rekonstruiše, a kako kažu u zavodu, investitor je od njih dobio saglasnosti i konzervatorske uslove, kako ne bi narušio autentični izgled zdanja koje je proglašeno spomenikom kulture 2001. godine.

Škarkina vila

vila
foto: Wikipedia / Škarka%27s_Villa

Kuća češkog inženjera Riharda Škarke, direktora filijale Praške kreditne banke u Beogradu, izgrađena je 1927. godine, kao reprezentativna gradska vila u Deligradskoj 13. Projektovao ju je Dragiša Brašovan, jedna od vodećih ličnosti srpske arhitekture između dva svetska rata. Koštala je 900.000 tadašnjih dinara, a pripada periodu Brašovanovog predmodernističkog stvaralaštva.

Vila predstavlja primer arhitekture karakteristične za beogradsko građansko društvo. Ukrasni elementi fasade su u stilu romanike, venecijanske gotike i baroka. Iznad ulaznih vrata i prozora su motivi biljaka i životinja, a pažnju privlači i monumentalna dvorišna kapija.

– Spoljnu raskoš prati isti takav enterijer. Na plafonu hola prizemlja, koji je kružnog oblika, sačuvana je zidna slika nepoznatog autora. Uz Genčićevu kuću, Škarkina vila predstavlja najuspeliji primer Brašovanove arhitekture gradskih vila i zauzima izuzetno mesto u beogradskoj međuratnoj arhitekturi – objašnjavaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Za spomenik kulture vila je proglašena pre devet godina.

Vila Stevke Milićević

vila
foto: Wikipedia / Вила_Стевке_Милићевић_у_Београду

Vila Stevke Milićević podignuta je 1930. godine u Užičkoj 54, jednoj od najstarijih ulica rezidencijalne zone Dedinja. Projekat su potpisali arhitekte Petar i Branko Krstić, a ovo zdanje zauzima posebno mesto u njihovom stvaralačkom opusu. U kontekstu beogradske arhitekture između dva svetska rata, predstavlja primer težnje ka modernom izrazu. Smeštena je na prostranoj parceli, a oko zdanja je uređen vrt.

– Kao vlasnica vile upisana je Stevka Milićević, rođena Nikolić, supruga advokata Milića Milićevića. Milićević bio je rodom Valjevac, a sa Stevkom je imao sina Jovana – kaže Branislav Vučković, iz Istorijskog arhiva Beograda.

Vila Olge Mos

vila
foto: Wikipedia / Вила_Олге_Мос

Prema projektu arhitekte Svetomira Lazića, češkog đaka, vila je podignuta 1938. godine u Tolstojevoj ulici 29. Smatra se jednim od najreprezentativnijih Lazićevih dela. Imala je prizemlje i sprat. U prizemlju se nalazio prostor za prijeme, dnevni boravak i radni kabinet.

Zdanje je proglašeno spomenikom kulture 2001. godine, ali od prvobitnog izgleda nije ostalo ništa. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da je vila Olge Mos u potpunosti prepravljena 2001. godine, bez poštovanja konzervatorskih uslova i saglasnosti zavoda.

Olga Mos, rođena Hiršman, u vreme gradnje vodila se kao vlasnica vile. Ona je bila žena trgovca Đorđa Mosa, rođenog u Petrogradu, koji je imao rusko državljanstvo. Đorđe se više puta selio. Stanovao je i u Ulici cara Dušana, u Bosanskoj (današnja Gavrila Principa), Tolstojevoj. U Istorijskom arhivu nema podatka da su imali dece – objašnjava Vučković.

Koreni u starom Rimu

U starom Rimu, vile su bile otmene kuće zemljoposednika za odmor i zabavu. Imale su jedan ili dva sprata i bile okružene vrtom.

Poseban tip građevine bile su suburbane vile: podizane su u predgrađima, ali su imale sve ono što je odlikovalo gradski komfor.

Osim antičko-rimskog tipa vile, istorija arhitekture poznaje srednjovekovne vile (nalik utvrđenjima i zamkovima), renesansne vile koje je polovinom 16. veka projektovao arhitekta Andrea Paladio (otuda i naziv paladijanska vila), francuske kuće za uživanje i vile karakteristične za epohu modernizma.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...