Faina Ranjevskaja je bila ponosna, ruska i sovjetska glumica, ali i usamljena žena. Imala je sve, a opet - nije imala ništa. Sudbina joj je dala priliku da upozna ljubav svog života... Faina je tada imala nešto više od 50 godina, a njen izabranik je bio oženjen. Njihova neverovatna romansa, trajala je dve godine - 1949. godine Fjodor Tolbuhin je iznenada umro...
Jednom su Finu pitali da li je u njenom životu bilo ljubavi?
"Sećam se, bilo mi je dvadeset godina i samo što sam ušla u pozorišnu trupu. Videla sam jakog muškarca u publici i odmah se zaljubila. Bio je moj junak. Bio je i oženjen, znači smešio mi se smrtni greh! Priđe on meni i svojim baritonom kaže: "Dušo, iznajmuljuješ li sobu u blizini pozorišta? Sačekaj me večeras, biću kod tebe u sedam sati."
Otrčala sam u sobicu, kupila vino, sve vrste hrane, obukla se, našminkala i čekala. Prošlo je sedam sati, osam... U devet dolazi pijan muškarac sa ženom. Kaže mi: Dušo, prošetaj negde, par sati..."
Od tada nisam zaljubljena... Ne mogu da podnesem muškarce: sve su to gadovi!"
U stvari, Faina je volela do obožavanja jednog oženjenog muškarca. Čovek koji je glumici promenio život, imao je čin generala i tretiran je kao heroj, a Faina je to sve toliko mrzela. Međutim, srcu se ne može narediti.
Čak ni drska Faina, svadljivog karaktera, nije mogla da kontroliše svoja osećanja.
Njihov sastanak se dogodio 1947. godine na vratima jednog restorana, gde je glumica večerala sa prijateljima. Kao i obično, Faini se nešto nije dopalo, pa je požurila da napusti restoran. Na izlazu, vrata joj je pridržao muškarac sa zlatnom kapom i pantalonama na pruge.
"O hvala! Tako je lepo što ovaj restoran ima vratara. Ova vrata su tako opasna, stalno se bojim da me ne priklješte," rekla je ona, pomislivši da je Tolbuhin u stvari, vratar.
"Ali, izvinite, ja nisam vratar," rekao je uvređeni muškarac.
"O bože, druže generale, molim vas da mi oprostite," rekla je glumica videvši o ispred sebe markantnog muškarca.
"Nisam ni general. Ja sam maršal," rekao je nezadovoljni čovek.
Tako je Faina upoznala Fjodora Tolbuhina, maršala Sovjetskog Saveza, poznatog komandanta, heroja Velikog otadžbinskog rata.
Ali, u tom trenutku, glumica pred sobom nije videla snažnog vojnika, samopouzdanog čoveka, već uvređenog dečaka, ozbiljno uznemirenog jer ga je neko zamenio za uslužno osoblje.
"Znači, sam maršal mi je otvorio vrata? Neću ovo zaboraviti da živim sto života, " rekla je iznenađeno Faina, bez preterivanja. Glumica je u svojim krugovima važila za veoma iskrenu i impulsivnu osobu.
Ganut njenom iskrenošću, Tolbuhin joj je ponudio prevoz. Ali glumica ne bi bila to što jeste, da nije dodala malo i ironije u ovaj razgovor. Rekla je kako joj je nakon svim užasnih mirisa u restoranu pozlilo, te da bi radije da prošeta.
Tolbuhin nije odmah prepoznao ko je dama sa kojom se sastao, ali kada se malo bolje zagledao u nju učinilo mu se da ispred njega stoji poznata glumica...
To veče je započela njihova romansa...
Prvo su počeli da se zabavljaju tajno. To je bila nemoguća misija jer je Tolbuhin imao porodicu - ženu i decu. Faina je sve razumela i nije insistirala ni na čemu. Bila je srećna što je ovaj čovek uopšte ušao u njen život. Tada je imala 51. godinu.
Za Finu je Fjodor postao osoba koja joj je preokrenula život. Snažan, dominantan čovek, u njenom krevetu je postao ranjiv, plah mladić. Osećala se voljenom pored njega.
Oboje su se osećali dobro zajedno i često su se viđali iako su živeli daleko jedno od drugog. Kad je god mogao, Tolbuhin je dolazio voljenoj ženi. Njihova veza je trajala dve godine i bila je ispunjena ljubavlju do kraja...
1949. godine, maršal Tolbuhin iznenada umire. Zvanično, u pitanju je bio dijabetes. Za Fainu je to bio neverovatan udarac.
Prvo, ona nije ni znala da Fjodor pati od dijabetesa, a drugo, maršal je bio naizgled snažan, zdrav čovek i bilo je veoma čudno to što je tako iznenada umro.
Faina nikad nije verovala u slučajnu smrt Tolbuhina. Štaviše, malo pre smrti, prema njenim rečima, maršal je poželeo da je oženi.
Glumica je morala da se oprosti od svog voljenog muškarca. Sa skrivenim licom pod velom, došla je na sahranu....
Glumica je umrla 1984. godine, a poslednje dane provela je živeći sa štenetom koje je našla na ulici.
