Anton Pavlovič Čehov, tada 41-godišnjak, oženio je osam meseci mlađu glumicu Olgu Kniper 25. maja 1901. Venčanje je bilo veliko iznenađenje, ali i konsternaciju i među prijateljima i u porodice.
U to vreme u Rusiji Čehov je bio poznati pisac kao i njegov stariji kolega Tolstoj. Osim toga, bio je strastven muškarac koji je do tad imao više od 30 veza. Bio je takođe i redovni posetioc bordela, a žene su za njim ludovale i mnoge su se htele za njega da se udaju, ali on je ubrzo prekidao veze.
A onda je tajno i iznenada stupio u brak.
Kniper je bila druga generacija ruskih Nemaca luterana. Odrasla je u buržoaskoj porodici koja je preživela teška vremena, a ona je odlučila da postane glumica. U vreme kada je upoznala Čehova bila je izvorni član čuvenog Moskovskog teatra. Primetio ju je još 1898. kad je igrala Irinu Arkadinu u drami prema njegovom delu 'Galeb'.
Mnoge njegove ljubavnice bile su mnogo lepše i privlačnije od Olge. Ona je bila mala i živahna, a činjenica da je morala tako teško da se bori da postane glumica, dalo joj je energiju koja je očarala slavnog pisca. Njihova ljubavna veza počela je 1899. godine, ali je idilu pokvarila Čehovljeva tuberkuloza. Bio je i sam lekar i znao je neizbežan smrtonosni ishod ove bolesti. Kako je bolest uzimala maha, osetio je da mu se bliži kraj života, pa je možda to i ubrzalo odluku o braku.
Međutim, Kniper - posvećena glumi, sposobna i energična, nije mogla da bude njegova medicinska sestra. Imala je karijeru u Moskvi bila je tražena kao glumica, a Čehov se morao negde skloniti od oštrih ruskih zima. Otišao je u Jaltu na Krim, i tamo sagradio kuću, ša se vraćao u Moskvu svojoj ženi, i u Petrograd kad bi vreme bilo toplije. Bio je to zapravo brak na daljinu uglavnom uz dnevnu korespondenciju.
Upravo zahvaljujući toj njihovoj prepisci, nakon mnogo godina otkrilo se kako je jedan događaj unesrećio Čehovljeve poslednje godine života i priveo kraju njihov kratki, neobični brak.
Ovu novu pojedinost iz života slavnog pisca detaljno je opisao u svojoj knjizi Donald Rajfild, koji je napisao Čehovljevu biografiju. Kniper i Čehov navodno su često razgovarali i planirali da imaju dete. Ali, to nije bilo lako budući da su ih razdvajale hiljade kilometara, a bio je to početak 20. veka, kad putovanja nisu bila jednostavna. S vremena na vreme Olga bi uzela odmor i sela na voz prema jugu da provede nekoliko dana sa suprugom.
Važna poseta se odigrala se u februaru 1902. Biograf Rajfild objavio je pismo Čehovljevog savremenika EB Meve, koji je proučavao Čehovljev život, lečenje i odnos između bračnog para, prema dostupnim dokumentima iz moskovskog arhiva. Njegova otkrića bila su šokantna.
Kniper je doputovala u Jaltu 23. februara 1902. i ostala četiri dana sa suprugom. Nisu se videli od oktobra 1901. i bili su svo to vreme zajedno. Nakon gotovo pet meseci odsutnosti pokušali su - kako su rekli da naprave malog polu-Nemca. Olga je napisala da se 1. marta vratila vozom u Moskvu i da se osećala bolesnom. Imala je mučninu i bol u stomaku. Pitala se - da li je ostala trudna? Dana 24. marta žalila se ponovo na bolove u stomaku, a zatim je 31. marta napisala da ju je stomak tako boleo da se srušila pa su ju odveli u bolnicu. Doktor Dmitri Oskarovič Ot prekinuo je trudnoću carskim rezom.
I ovo je mesto gde počinju problemi. Ona je rekla da se podrazumeva da je dete Čehovljevo, i da je začela za vreme četvorodnevne posete suprugu u Jalti, jer da je pobacila embrion star šest nedelja. Ali, pobačaj embriona od šest nedelja ne zahteva hirurga ni laparotomiju, dakle nikakav zahvat u stomačnoj šupljini jer je to 1902. bilo naročito rizično. Znači da je stanje moralo da bude mnogo ozbiljnije. Osim toga, Čehov je takođe bio lekar i znao je da nakon tako malo vremena od začeća Kniper nije mogla da ima nikakvih simptoma trudnoće.
Napad bola 1. marta bio je neobjašnjiv. Njeni neizdrživi bolovi u stomaku nekoliko nedelja kasnije bili su takođe zbunjujući. Nakon operacije Kniper je postala ozbiljno bolesna. Ozbiljno bolesna od peritonitisa - upale podrbušnice, a to stanje je potrajalo i tokom leta 1902. Rajfildovo istraživanje i analiza daju više detalja koji bi mogli da bace sasvim novo svetlo na poluistine i na poluistine i podudarnosti, piše o tome The Guardian.
U pismu Sergeju Čehovu 1960. godine, Meve ističe da u Olginoj prepisci tačno oko početka 1901., dakle kad je ostala u drugom stanju, s velikim oduševljenjem priča o glumcu Aleksandru Višnjevskom, pa se podrazumeva da bi on mogao biti čovek s kojim je glumica prevarila svog supruga. Višnjevski (1861.-1943.) poznavao je Čehova od detinjstva, a bio je i glumac u Moskovskom pozorištu, neko ko je pripadao Čehovljevom krugz i s kojim se družio. Na fotografijama Višnjevski izgleda kao vrlo privlačan, snažan muškarac. Ali, Rajfild pak veruje da je Olgin ljubavnik bio reditelj pozorišne predstave Vladimir Nemirovič-Dančenko jer je on bio u ljubavi s Kniper pre nego što je upoznala Čehova, a Čehov je bio blizak i s Nemirovičem,
Rajfild upućuje na činjenicu da je Čehov ostao s Višnjevskim u prijateljskim odnosima, ali je zahladnio odnose s Nemirovičem. Iako paradoksalno, obojica su tokom leta 1902. vodili brigu o Čehovljevom zdravlju. Čak ih je često pozivao u svoj dom, pa su to verovatno bili jako čudni susreti. U svakom slučaju, kada je Kniper u avgustu potpuno ozdravila, Čehov je sve brže propadao i ostale su mu samo dve godine života. Opet se sklonio od supruge, uprkos njenom besu, i vratio se u Jaltu. Nastavili su da se dopisuju i neredovno viđaju.
Nakon velikog uspeha Višnjika 1904. Olga je u julu predložila Čehovu palijativno putovanje u Nemačku na lečenje u Badenvileru, gde je Čehov i umro u 44. godini života. Nakon njegove smrti Kniper je sve do svoje smrti čuvala sećanje na Čehova. Ipak u svojim memoarima je napisala:"Kad god sam u životu zaista nešto želela... uvek sam uspela to i da dobijem i nikad zbog toga nisam požalila, išla sam svojim putem."
Umrla je 1959. u 90. godini života.
