Kada je 1953. godine u Vestimsterskoj palati održana krunidba kraljice Elizabete II, sve su oči trebale biti uperene u nju, ali jedna joj je devojka ipak ukrala pažnju - njena mlađa sestra, princeza Margaret.
Tokom televizijskog prenosa kamera je snimila trenutak u kojem je Margaret nežno sklonila mrvice s revera Pitera Taunsenda, ratnog heroja koji je u to vreme služio kraljevskoj porodici - a intiman gest pokrenuo je skandal na kraljevskom dvoru i otkrio ono što se cela porodica pokušvala da sakrije.
Naime, princeza Margaret bila je u vezi sa 16 godina starijim Taunsendom, koji je već bio razveden i imao dvoje dece. Upoznali su se kada je on došao na razgovor za posao kod njenog oca Džordža VI.
Margaret je tada imala samo 14 godina, a iako postoje naznake da su vezu započeli i pre nego što je postala punoletna, zvanično se kao njen početak navodi osam godina kasnije. Ona je tada bila 22-godišnjakinja, a nešto pre toga umro joj je otac pa je njena starija sestra Elizabeta postala kraljica.
Zanimljiva je priča o tome da su, kada je imala 17 godina, zajedno boravili u Africi s celom kraljevskom porodicom, a upravo je Taunsend bio zadužen za njenu sigurnost. Tokom boravka, često su sami odlazili da jašu:
"Jahali smo zajedno svakog jutra u toj prekrasnoj zemlji. Tada sam se zaista zaljubila u njega", rekla je jednom princeza Margaret.
Iako je Piter Taunsend bio dosta stariji od nje, razlika u godinama bila im je najmanji problem. Naime, on je bio vojno lice i borio se u ratu u Indiji, nakon kojeg se vratio u Veliku Britaniju i posle kratke veridbe venčao sa Sesil Rouzmeri Pevl.
Par je dobio dva sina, ali nakon što je saznao da mu supruga ima vanbračnu aferu, Taunsend je u decembru 1952. godine podneo zahtev za razvod. Upravo je to bila najveća prepreka u njegovoj vezi s mladom princezom Margaret.
Engleska crkva smatra od svojih početaka da je brak svetinja i da se ne može raskinuti, zato je za njih razvod bio skandalozan, a da se član kraljevske porodice venča s razvedenom osobom nije im bilo ni na kraj pameti. Osim toga, zbog kraljevskih zakona o braku, iz daleke 1772. godine, braća i sestre monarha moraju da dobiju dopuštenje za brak. Ukoliko ga ne dobiju, mogu da se venčaju nakon što sačekaju godinu dana, ali i tada samo ako oba doma Parlamenta pristanu na to.
Budući da je bila mlađa od 25 godina, to je značilo da je za venčanje s Taunsendom Margaret trebala da dobije dozvolu svoje sestre, kraljice Elizabete II, koja se našla u velikom problemu. Iako je bila izrazito bliska sa svojom mlađom sestrom te joj je ona bila jedna od retkih osoba od poverenja, zakon je zakon i ona se toga pridržavala.
Na početku je zamolila Margaret da pričeka sa svime dok se ne završi krunidba. Taunsend je čak poslat na poduži službeni put kako bi se smirila javnost, ali i kako bi Margaret napunila 25 godina, kada bi napokon mogla slobodno da odlučuje o svojoj sudbini.
Ali onda su se upleli Parlament i javnost, koji sve to nisu odobravali. Elizabeta je zato smislila plan koji je trebao funkcionisati i zahvaljujući kojem bi se Margaret i Piter Taunsend mogli venčati, ali i on je imao nepoželjne detalje. Naime, ukoliko bi došlo do venčanja, Margaret bi morala da se odrekne svoje titule, ali i svake mogućnosti da preuzme prestolje, a sve se to odnosilo i na njenu buduću decu.
Budući da je bila izuzetno religiozna te da je od malih nogu znala da razvod nije nešto što je poželjno i u redu, odlučila je staviti porodicu ispred ljubavi pa je 24. oktobra 1953. sva rastresena nazvala svog verenika, a on je odmah znao kakvu je odluku donela.
"Došli smo do kraja puta. Osećanja koja smo imali jedno za drugo ostala su nepromenjena, ali mi kao par jednostavno više ne postojimo", izjavio je pre smrti Piter Taunsend, prisećajući se svoje velike ljubavi.
Princeza Margaret svoju je odluku 27. oktobru rekla nadbiskupu od Santerburija, a potom je četiri dana kasnije u eteru radija obavestila javnost da je odlučila da raskine veridbu.
"Želim da se zna da sam odlučila da se neću udati za Pitera Taunsenda. Hršćanski brak je nešto sveto, zato sam odlučila da to uzmem u obzir ispred svega ostalog."
