Prvi svetski rat završio se pre tačno 100 godina, 11. novembra 1918. godine. Uprkos tome što je medicinskim sestrama bilo strogo zabranjeno da pišu bilo kakve lične beleške s bojišta, mlada Vajolet Goset bila je dovoljno hrabra da uprkos zabrani vodi dnevnik u kom je beležila strahote, ali i poneki lepi trenutak, koje je doživele brinući se za ranjene britanske vojnike.
Medicinska sestra Vajolet Goset rizikovala je kaznu zbog pisanja dnevnika o tome čemu je svedočila radeći u bolnici smeštenoj u blizini borbene linije u Francuskoj. Dnevnik koji je Vajolet pisala u tajnosti, čak 90 godina stajao je zaboravljen na tavanu gde je pronađen pre tri godine. U beleškama koje je vodila za vreme Prvog svetskog rata od 1915. do 1919. godine na Zapadnom frontu Vajolet opisuje potresne prizore kojima je svedočila.
"Nosila poslagana poput sardina su svugda. Dolaze ležeći na nosilima u lokvama krvi namočeni po celoj koži i u debelim naslagama blata od glave do pete. Dva pukovnika umrla su prošle noći, a nemaju gde da ih sahrane. Mrtvačnica je puna, vojnici su naslagani tamo zamotani u ćebad dok im bose noge vire van", napisala je Vajolet. Svoj dnevnik je donela sa sobom u Englesku i od njega napravila album u obliku hronike vremena koje je provela na bojištu. Posle Vajoletine smrti dnevnik je prosleđen njenoj rodbini i s vremenom bio zaboravljen. Pre tri godine pronašla ga je nova vlasnica čisteći tavan njene kuće u engleskom Midlendsu. Dnevnik je prvo nameravala da baci, ali kasnije je odlučila da ga odnese na procenu u antikvarnicu. Stručnjaci za antikvitete bili su zapanjeni beleškama te su ih proglasili neprocenjivim delom britanske istorije.
Dnevnik jedne izbeglice: Uspomene čuvam u mislima, ne u stvarima
Vajolet Goset je prvo radila u baznoj bolnici u gradu Bulonj, a kasnije u stacionaru za razvrstavanje žrtava u blizini linije bojišta. U dnevniku je istakla kako se rad na ta dva mesta jako razlikovao. "Za vreme teških borbi, u stacionaru smo bili na nogama dan i noć. Kada bi došlo zatišje mogli smo da priuštimo sebi slobodan dan", piše. Jedan dan u stacionaru opisuje ovako: "Puni smo ranjenih u užasnom stanju. Otišla sam kod pukovnika i rekla mu kako bismo voleli da vidimo tu gomilu na vozu. On je opet bio u svom prepoznatljivom besnom raspoloženju i rekao da nam je dužnost da slušamo naredbe. Kasnije smo čuli kako je stigla vest da neprijatelj rapidno napreduje." "Uprkos crnilu Prvog svetskog rata, Vajolet je u dnevniku zabeležila i neke trenutke veselja i sreće. Jedan od takvih trenutaka bio je Božić 1916. godine koji je medicinska sestra opisala kao "vrlo radostan s vrlo malo povređenih na čemu smo bili zahvalni; imali smo i ukrase".
Na svadbu niko nije došao, njihovo ubistvo izazvalo rat: Tragična ljubav Sofije i Franca Ferdinanda
"Supa je bila prvo jelo od šest jela, a sa svakim sledećim jelom imali smo drugo vino. Odlično smo se zabavili, a posle smo i plesali", zabeležila je Vajolet.
Hrabra medicinska sestra se nije libila da se suoči sa ratnim sekretarom, lordom Derbijem kada je došao u posetu bolnici. Kada ju je pitao da li osoblje ima sve što mu je potrebno, odgovorila je:
"Ne, imamo jednu viljušku na šest ljudi." Nadređeni su posle bili jako ljuti zbog toga, otkrila je Vajolet u dnevniku.
Edrijan Stivenson, vojni ekspert britanske aukcijske kuće Hanson’s Auctioneers, dnevnik Vajolet Goset opisuje zapanjujućim. "To je fascinirajući i važan dokument koji će, nadam se, biti sačuvan za generacije koje dolaze. Nadam se da će pridoneti i našem boljem razumevanju užasa koji su se dogodili u Velikom ratu te svih onih hrabrih žena i muškaraca koji su dali svoje živote kako bismo mi danas uživali u slobodi", zaključuje Stivenson.
Mnogi ne znaju pravi tekst pesme Kreće se lađa francuska: Nezamisliva patnja srpskih oficira (FOTO)
