Neverovatna priča

Srpsko selo koje je rizikovalo sve zbog jednog dečaka: Dokaz da ljudska humanost ne poznaje granice!

Nazivaju ih pravednicima među ljudima, a jevrejski narod im odaje priznanje jer su najzaslužniji što je nacija dobila priliku da preživi i opstane

Zanimljivosti 25.04.2018. - 17:07h Autor: luftika.rs
Foto: Profimedia

Planetu zapravo pokreću ljudske ideje – nekada je vode napred, u razvoj i progres, a nekada je vuku nazad u jad i patnju. Jedan od najmračnijih koraka unazad bez sumnje je bio Holokaust.

 

Smatra se da je u Holokaustu stradalo više od šest miliona ljudi – većinom Jevreja. Od toga, 1.5 milion dece. Tačan broj ubijenih nikada nije precizno utvrđen jer su nestale čitave porodice, familije, nestali su i svedoci gnusnih zločina koji su nad ljudima činjeni, piše luftika.rs.

 

Žrtve su odvodili u logore u kojima su mladi, sposobni za rad bili robovska radna snaga, sve dok ne bi umrli odvođeni u gasne komore u kojima bi umirali, a potom su kremirani.

 

Ipak, veliki broj Jevreja je spašen zahvaljujući ljudima koji su bili spremni da, rizikujući sopstvene živote, pomognu ljudima koje ne poznaju. Nazivaju ih pravednicima među ljudima, a jevrejski narod im odaje priznanje jer su najzaslužniji što je nacija dobila priliku da preživi i opstane.

 

Ovo je priča o onima koji su spašeni. Svaki njihov spašeni život, dao je dodatnu dimenziju i posebnu vrednost i spasiocima.

 

Ovo je priča o jednom od njih. O Ilanu Doronu – jevrejskom dečaku koji je za vreme Drugog svetskog rata rođen u selu Latkovac u Centralnoj Srbiji i 64 godine nakon svog rođenja se vratio na mesto na kom je njegov život i počeo.

A početak priče je u 1937. godini, kada je u jedno malo mesto u Srbiji na svoju prvu lekarsku službu došao jevrejski bračni par – Julija i Ladislav Dajč. Kada je rat počeo, Dajčovi su najpre otpušteni sa posla, a potom bili prinuđeni da napuste iznajmljeni stan u kom su živeli.

 

Lutali su po obližnjim selima pokušavajući da nađu bezbedno mesto gde bi mogli da ostanu.

 

U leto 1942. godine pridružili su se grupi zarobljenika koja je pobegla iz radnog logora skrivajući se po šumama, a nedugo zatim Julija koja je već bila u poodmakloj trudnoći, izmučena i umorna od kilometarskih marševa po okolnim brdima bila je primorana da ih napusti i potraži sebi spas na nekom drugom mestu.

 

Menjajući preko dvadeset skrovišta od decembra do marta meseca, Julija je 04. marta 1943. godine u selu Latkovac, u domu porodice Knežević, rodila sina.

 

Srpsko selo sa najviše blizanaca: Odavde niko neće da se seli! (FOTO)

foto: Profimedia

Zaseok je prekrila i sreća i ushićenje zbog rađanja novog života, a u isto vreme i ogroman strah jer je selo bilo na raskrsnici puteva kojim su prolazile sve vojske. Julija je nakon samo dve nedelje otišla sa svojim sinom i nikada se više nije vratila u mesto koje je sasvim slučajno i neplanirano ubeleženo na njenoj životnoj mapi.

 

Opet su otišli u nepoznato, strano, neizvesno. Godine pred njima su bile sve teže i teže.

 

1945. godine Julijin muž, Ladislav Dajč, preminuo je, negde u Srbiji, a ona se sa sinom Ilanom preselila u Osijek gde su ostali do 1951. godine kada su se vratili u Izrael.

 

Dugo godina je Julija bila u kontaktu sa svojim spasiocima iz Srbije, a onda su veze polako slabile dok se potpuno nisu prekinule.

 

Julija Dajč: “Pre svega želim naglasiti, na samom početku, da nisam imala para i sve što su ovi ljudi učinili za mene nije bilo iz materijalnih interesa. Štaviše, oni su se izlagali smrtnoj opasnosti pomažući mi.”

 

Preko 30 godina o Juliji i njenom sinu niko u Srbiji nije znao ništa. Za tih 30 godina rodna kuća Ilana Dorona se urušila, staze kojima je Julija te ’43. godine sa bebom otišla iz zaseoka zarasle u korov i žbunje.

 

I kao što su nestali tragovi o mrtvima, tako nestaju i tragovi o preživelima.

Nekoliko izbledelih pisama, par fotografija i jedan upućen poziv bili su dovoljni da Ilan Doron odluči da dođe u Srbiju, obnovi davno pokidane veze i po prvi put u životu poseti rodni zaseok, grob svog oca i dede. I upozna nas. Jer njega, kaže, ne bi bilo da nije bilo nas.

 

Četiri dana je bilo dovoljno da sklopi svoj životni mozaik. Četiri dana ispunjena setom, tugom, srećom, ushićenjem, sećanjima… i samo jedan jak zagrljaj da shvatimo da jedino ako čuvamo prošlost imamo pravo na budućnost zato što će svaka budućnost nekada biti prošlost.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.