Sanjao je san o tome da su svi ljudi stvoreni jednakima i tako mogu živeti...Martin Luter King Džinior, najpoznatiji upravo po svom govoru "Ja imam san" i borbi za ljudska prava, posebno Afroamerikanaca, ubijen je na današnji dan u Memfisu 1968. godine hitcem iz pištolja dok je predvodio još jednu borbu za ljudska prava.
U SAD-u se dan njegove smrti obeležava i zvanično kao Dan Martina Lutera Kinga. Govor "Sanjam" po kojem je postao poznat širom sveta i koji se i danas koristi kao parola u sličnim borbama za jednakost svi ljudi bez obzira na boju kože, pol, poreklo i sl. Ali ono što mnogi zaboravljaju dok slave njegov lik i delo, je da je tada zapravo bio kontroverzan čovek, i daleko od ikone koja danas ima nacionalni praznik i impozantni spomenik u Vašingtonu.
Svi sažaljevaju Džona Kenedija: Niko ne spominje grozne stvari koje je njegov otac radio! (FOTO)
"Zamrznut je u vremenu - ne kao čovek kakav je bio 1968. godine, nego kao onaj koji je u avgustu 1963. godine u Vašingtonu održao govor 'Sanjam'", rekao je Dejvid Farber, profesor istorije na Univerzitetu u Kansasu.
Počeci borbe vezani uz Rosu Parks
King je rođen 15. januar 1929. u Atlanti, majka mu je bila učiteljica, a otac propovednik pa je i odgajan u crkvenom duhu. Postao je baptistički sveštenik u Montgomeriju, u državi Alabami, a 1953. godine oženio se dugogodišnjom devojkom takođe aktivistkinjom za ljudska prava Koretom Skot Vilijams s kojom je imao četvoro dece, koji su svi nastavili aktivistički rad svojih slavnih roditelja. U borbu za građanska prava krenuo je 1955. nakon što je aktivistkinja Rosa Parks u Montgomeriju sela u prednji deo autobusa rezervisan za belce i odbila da ga napusti. Njen čin bio je suprotan svim tadašnjim pravilima o segregaciji crnaca i belaca. Rosa Parks je uhapšena, a King je bio vođa niza protesta koji su usledili. Godinu dana nakon toga američki je Vrhovni sud doneo je presudu da je u gradskom prevozu razdvajanje po boji kože protivustavno.
Polarizirajuća ličnost i radikal
Farber tako napominje da je King zapravo tih 60-ih godina prošlog veka bio polarizirajuća ličnost i radikal. "Postao je zaista radikalan lik u Sjedinjenim Državama - otvoreni kritičar američke spoljašnje politike, tražeći pravdu ne samo za Afroamerikance nego za sve siromašne Amerikance", naglašava.
Prelomni trenutak dogodio se u aprilu 1967. godine kada je u Njujorku održao govor protiv rata u Vijetnamu, gde je te godine poginulo više od 11.000 američkih vojnika. "Kada je istupio protiv Vijetnamskog rata, King je razljutio celi pokret za građanska prava i vladu kao i velik deo političkog establišmenta", smatra Henri Luis Tejlor Džunior, direktor Centra za urbane studije pri Univerzitetu "Buffalo". Dejvid Garov, autor knjige "Noseći krst: Martin Luter King Džunior", rekao je da se protivljenje ratu tada smatralo "ružnim" te da ono "nije bilo popularno kao, recimo, 1972. godine".
Šta je Džon Kenedi darovao kraljici Elizabeti: O ovom poklonu se i danas priča! (FOTO)
Borac za ljudska prava
U vreme kada ga je ubio rasista Džejms Erl Rej, King je već godinama živeo pod kontinuiranim nadzorom FBI-ja koji ga je smatrao "najopasnijim" čovekom u Americi. Njegovo nepokolebljivo zauzimanje za nenasilje kao sredstvo koje bi trebalo da donese niz promena naišlo je na otpor mlađe i nestrpljive militantne generacije crnačke mladeži.
"Posljednjih 12 meseci svog života King je bio iscrpljen, pesimističan u pogledu budućnosti, deprimiran. I često je govorio: 'San koji sam imao u Vašingtonu 1963. pretvorio se u noćnu moru", rekao je Garov.
Pedeset godina nakon njegove smrti, vizija rasne jednakosti koju je King izgovorio na stepenicama Linkolnovog memorijalnog centra u Vašingtonu i dalje se čini nedostižnom. Džejson Sokol, profesor istorije na Univerzitetu Nju Hempšir, rekao je kako je s godinama došlo i do određenih pomaka kada je reč o pravima Afroamerikanaca, kulminacija čega je bila pobeda Baraka Obame, koji je 2008. godine postao prvi Afroamerikanac koji je postao predsednik SAD-a. Ali rasne nejednakosti i dalje postoje, "posebno kada pogledate siromaštvo među crncima, stopu crnaca u zatvorima i pitanje policijskog nasilja", rekao je Sokol, koji je napisao knjigu o Kingu "The Heavens Might Crack: The Death and Legacy of Martin Luther King Jr." Tejlor, profesor na Univerzitetu u "Buffalu", naglašava da su Kingove ambicije do vremena kada je ubijen "prerasle građanska prava i proširile se na ljudska prava." "King je sanjao o drugom mogućem svetu utemeljenom na ekonomskoj, društvenoj, političkoj i rasnoj pravdi - stvarima povezanima s dobrim obrazovanjem, pristojnim i pristupačnim stanovanjem, dobrim radnim mestima s platama od kojih se može živeti, kvalitetnim i pristupačnim lečenjem", rekao je. "Kada dobro pogledamo, shvatimo da nismo zapravo mnogo napredovali zadnjih 50 godina u ostvarenju tog sna", rekao je. "Premda su se zaista promenila rasna mišljenja pojedinaca, rasizam koji je ukorenjen u institucijama i strukturama u SAD-u uopšte se nije bitno promenio", naglašava.
Prevara, osveta, najveća tragedija: Život ludački bogate italijanske princeze! (FOTO)
Nepoznato o Kingu
King je zapravo rođen kao Majkl King Džunior, a njegov otac, inspirisan protestantskim reformatorom Martinom Luterom, ime svog sina promenio je u Martin. Kao jako talentovano dete, preskočio je nekoliko razreda i fakultet upisao tri godine pre svojih vršnjaka. Pohađao je "Morehouse College", poput svojih roditelja, iako nije hteo da krene stopama svog oca i starijih predaka, ipak je postao baptistički sveštenik. U zatvoru je bio 30-ak puta. Uglavnom zbog kršenja javnog reda i mira, tj. građanske neposlušnosti ali i zbog nekih drugih optužbi, između ostalog i zbog prekoračenja brzine jer je vozio 30 kilometara na sat u mestu gde je bilo dozvoljeno voziti 25. Bio je strastveni pušač koji je to isto tako strastveno i skrivao, pa čak i od svoje dece. Nije dopuštao da ga slikaju s cigaretom u ruci. Na dan kada je ubijen bio je na balkonu jer je išao da zapali cigaretu. Nakon što je upucan, njegov saradnik, pre nego su ga odveli u ambulantu izvadio je kutiju cigareta iz njegovog džepa kako se ne bi saznalo da je na balkonu bio zbog cigarete.
Po tajnim FBI dokumentima vezanim za istragu ubistva Džona Kenedija, koji spominju i Kinga, navode kako je imao ljubavnicu a i dete s njom, i da je bio član Komunističke partije. Većina tih navoda dolazi iz privatnih razgovora, a ove informacije dolaze od "vrlo odgovornog pojedinca iz Los Anđelesa". Niz optužbi koje se mogu iščitati iz tih dokumenata prikazuju Kinga kao čoveka koji je uživao u orgijama, imao najmanje četiri ljubavnice, između ostalog i pevačicu Džoan Baez, i da je bio blisko povezan s komunističkom ideologijom i Komunističkom partijom.
Ti dokumenti prikazuju današnju ikonu i dobitnika Nobelove nagrade u jako negativnom svetlu i zasigurno bi mu stvarali niz problema da su bili objavljeni 1968. godine. Poslednje dve stranice dokumenta prepune su navoda, reči raznih ljudi koji su bili na nekim skupovima i konferencijama kao i King, koji su tvrdili da su takvi skupovi "paravan za orgije, pijačenje i homoseksualnost". Navodno je King učestvovao u dvodnevnim orgijama u Vašingtonu u januaru 1964. godine.
Kingova ostavština
Njegova zaostavština je ogromna. Prilikom preuzimanja Nobelove nagrade za mir 1964. godine rekao je kako pokret za slobodu širi najveće oslobođenje u ljudskoj istoriji. "Govorio je o celom svetu, a ne samo crncima", rekao je Tejlor Brenč, izvršni producent novog dokumentarca "King in the Wilderness" i autor knjige "America in the King Years", trilogije o Kingovom životu i eri borbe za građanska prava. Kingova zaostavština može da se prepozna i u kampanji protiv policijskog nasilja "Black Lives Matter" ali i u drugim pokretima za društvenu pravdu, rekao je Tejlor.
"Nedavno ste ga videli u pokretu 'March for Our Lives' u kojem su milioni dece iz cele zemlje izašli na ulice", rekao je. "Jako sam optimističan da svedočimo novoj generaciji ljudi u ovoj zemlji koja oživljava Kingov san", rekao je. Među tom decom bila je Kingova devetogodišnja unuka Jolanda Rene, koja je okupljene podsetila na njegove poznate reči. "Sanjam da je sad stvarno dosta",rekla je. "I da bi ovo trebalo da bude svet bez oružja, tačka."
