Stapari

Anegdota iz srpskog sela: Kako je obdareni seljak smirio caricu u Beču!

Gusari, opet, pošalju u Beč deputaciju da caricu umilostivi, a među molitelje stave i Tanacka Lazića, lepog i jako razvijenog mladića, a uz to i vrlo bistrog
Zanimljivosti 14.11.2016. - 22:05h Autor: Kurir
Foto: Wikipedia

Mala mesta u našoj zemlji po mnogo čemu su jedinstvena, neka zbog legendi o precima, švalerima ili junacima, neka po velikim kućama ili po tome što su opustela poslednjih decenija.

 

U malom mestu kraj Sombora, selu Stapari, već decenijama prepričava se legenda o Tanacku Laziću i carici Mariji Tereziji.

 

Marija Terezija odlučila je da raseli gusare s Dunava, pa joj je poslata delegacija s Tanackom Lazićem, lepim i razvijenim mladićem. Posle mesec dana on se vratio  sa srebrnim sedrom, carskim darom.

 

Evo kao mu se “posrećilo”.

 

Nekada davno, pre dva i po veka, preci sadašnjih Staparaca živeli su uz Dunav, nizvodno od Apatina. Lađe tada nisu motori terali, nego su dugačkim i jakim kanapima, "pajvanima", s obale vučene. I kad bi brod naišao, meštani su pajvane sekirama presecali i čamcima prilazili brodu i pljačkali ga.

 

"Ako se posada na lađi protivila, gusari su onda napadali i na njihove živote", zabeleženo je.

 

Svadbeni običaji u Srbiji: Jedan posebno donosi sreću mladencima!

 

E pa, kad je plovidba i trgovina Dunavom od Pešte naniže zbog ovog postala gotovo nemoguća, carica Marija Terezija naredi da se gusari rasele i obala očisti.

 

Gusari, opet, pošalju u Beč deputaciju da caricu umilostivi, a među molitelje stave i Tanacka Lazića, lepog i jako razvijenog mladića, a uz to i vrlo bistrog. Lukavi gusari znali su da carica voli snažne i razvijene momke, pričalo se da gardiste postrojava i komanduje im da spuste pantalone kako bi najobdarenijeg izabrala, i nekako uvek, u tim pričama, ispadne da izabere Srbina…

 

Elem, Marija Terezija deputaciju primi i sasluša, Tanacku kaže da ostane da joj još nešto objasni, i on se vrati posle mesec dana sa novim, srebrom ukrašenim sedlom, carskim darom. Još je nekoliko puta docnije na poziv putovao u Beč, a gusare ostave na miru. Pošto su imali "svog čoveka" na dvoru, osile se i u pljačke daju toliko da se više nikako nije moglo trpeti, pa ih je na kraju 2.000 vojnika poslatih iz Osijeka, preselilo na mesto gde je nikao sadašnji Stapar.

 

Hronike beleže da je staro selo u januaru 1752. poslednji napustio pop Trifun i da je prvu službu u Staparu služio u crkvi od pruća. Sveštenik u selu postao je, kad je za to došlo vreme, i Trifunov sin, pa unuk… i ta se loza sveštenika – poput svojevrsnog plemstva – prvo pod prezimenom Popića, pa Popovića, držala duže od dva veka. Poslednji njen izdanak umro je pre petnaestak godina – kao seoski fotograf.

 

Golubovi i ovčiji paprikaš

 

Stapar je jedino selo koje se diči sopstvenom zvanično priznatom rasom golubova – staparskim letačima, koji imaju belo oko, kockastu glavu i gizdavo držanje.

 

Meštani se na sav glas hvale i ovčijim paprikašom, za koji kažu da je kao teget odelo – nikad ne izlazi iz mode. Ali kad se raspitate gde možete da ga probate, kažu – nigde! Jedino da dođete na Veliku Gospojinu, kad se održava takmičenje u spremanju. Pa ko može da čeka…

 

Kad Amerikanci zaigraju kolo: Snimak koji oduševljava Srbe! (VIDEO)

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...