Iako joj je pravo ima Sefida, svi je u Nemačkoj znaju kao Hanu Hek, po nadimku koji joj je dao njen Otac.
Te 2014. godine, Hana je stigla u Nemačku s jednostavnom željom – da zaradi novac i kupi sebi džipa. U rodnoj Bosni je imala frizerski salon, ali ga je zatvorila kako bi se upustila u avanturu rada u inostranstvu. Kada je odlazila od kuće, rekla je majci: "Daj mi kartu u jednom pravcu, ja se ne vraćam." Majka joj je, međutim, dala novac za povratak, govoreći: "Ne znaš na šta ideš tamo, evo da možeš da se vratiš. Tamo mnogo lažu."
Dolaskom u Nemačku, Hana je doživela šok. Očekivala je da služi jednog čoveka, ali ju je dočekala situacija u kojoj je i nju i tog čoveka služila neka druga žena. Nije znala ni jezik, niti je imala ikoga ko bi joj pomogao da se snađe. Strah i trema su je obuzeli, ali se nije mogla vratiti, jer je sebi obećala da će uspeti.
- Došla sam da služim nekog čoveka. Kada sam stigla, njegova žena je na kraju slušila nas dvoje. Ništa mi nije bilo jasno, pitala sam se gde sam došla. Onda smo otišli u jedan restoran koji je držao jedan nas čovek sa Kosova, ona je prevodio, jer ja nisam tad znala ni reč Nemačkog. Ponudio mi je da ja brinem o njemu dok ne umre, jer nije bio u dobrim odnosima sa decom, a nije želeo u starački dom, a zauzvrat da me oženi da bih dobila papire. I uz to je rekao da će mi ostaviti sve što ima. Ovaj naš čovek mi je rekao da je nekada bio veliki gazda. U tom momentu mislim da je imao 88. godina, a ja 50 - započinje priču Hana za YT kanal "Auslenderi".
Hana je bila zatečena i u dilemi: "Kuku, šta će meni familija reći, sve hodže i hadžije, šta će mi reći? Ali kako drugačije da ostanem u Nemačkoj? Imam 50 godina, kad ću penziju zaraditi?"
Čovek ju je uveravao da se neće pokajati. "Imam svašta, nećeš se pokajati," rekao joj je. Hana ga je pitala: "Šta ja imam od toga osim papira?" Na to je on odgovorio: "Oči u oči, interes moj, interes tvoj... Služi me dok sam živ, venčaću te, dam ti papire, daću ti sve što imam."
Kako je Hana imala kredit u Bosni, čovek joj je dao 5.000 evra u ruke i rekao: "Idi u Bosnu i plati to." Njen dug je iznosio 3.000 evra, a on joj je dao 2.000 više. "Tad sam shvatila da je ozbiljan. Otišla sam u Bosnu, isplatila kredit i vratila se kod njega," priseća se Hana.
Hani je početak u Nemačkoj bio težak, ona je vremenom naučila jezik, pronašla dodatne poslove i polako se osamostalila. Danas, nakon mnogo truda i odricanja, Hana je uspela da se snađe u Nemačkoj. Iako su prvi koraci bili teški, uspela je da prevaziđe strahove i izgradi novi život u zemlji koja joj je u početku bila potpuna nepoznanica.
"Nemačka mi je dala sigurnost i mir, ali cena koju sam platila bila je visoka. Ipak, ne žalim," zaključuje Hana.
Nije mi bilo pravo, dolaziš u kuću kod Švabe, ne znaš jezik, ne poznaješ ga, prvo me bilo strah, imala sam svoju sobu, a uveče obavezno zaključam... Bio je težak, tamo su svi teški.. Kaže on meni idi u mesnicu da kupim nešto gotovo za jelo, ja ne znam ništa.... Komšija dolazio i njegova žena pomogli mi oko jezika a on govori drugačije nego oni u Berlinu što pričaju čist nemački, sve nešto hš, hš... Šta me hašaš, mislim se.
Starac od osamdeset i kusur za kog se udala imao je tri odrasla sina a tek kad je umro kod notara se saznala da ima i četvrtog odnekud.
Kad je on umro, seli smo za sto njegova deca i ja i ja im kažem: Recite ako sam uzela nešto što ne pripada meni, nisu mi ništa uzeli... Iako je imao osamdeset i neku, dosta je bio pokretan, dosta su putovali zajedno.
Nisam mu bila rob, sve čovek sam radio, nisam ga ja kupala, on je sam sve to, ja sam doručak, ručak, večeru, operem, opeglam, ali sam ga prvi put okupala kad je umro, a najveći sam strah oduvek imala od mrtvaca.. od mrtvih ljudi.
Ispričala je i da su je nekoliko puta za ovih skoro 10 godina prevarili i poslodavac i kasirka koleginica, ali ih je poslala na sud i to naplatila.
Koliku joj je penziju ostavio?
Čvrsto planira da se 2025. vrati kući u Bosnu jer sad ima penziju, kad se na onu Švabinu doda i njena, biće to dosta. Kaže, 500 evra što joj je ostavio dosta joj, njoj više ne treba, da ima da jede i pije i to je to.
Inače, dodaje, u Nemačkoj imaš dve penzije - ona ima njegovu i imaće svoju, a penzija će joj sa godinama samo rasti.
Stil/Auslenderi
