Od svih neverovatnih prirodnih fenomena na našoj planeti, jedno od zanimljivijih čuda je neonsko-ružičasto jezero Hilijer u zapadnoj Australiji. Smešteno na arhipelagu Rešerše na Srednjem ostrvu, jezero dugačko 594 metara i široko 250 metara predstavlja jedno od najjedinstvenijih mesta na svetu.
Dok se čini da je ružičasto jezero ispunjeno nekom tečnom ružičastom glazurom za tortu, naučni uzrok jedinstvene boje jezera je zapravo prilično složen, i predstavlja jedan od najređih i najneobičnijih primera prirode koji rezultira nečim što veoma privlači pažnju.
Otkriveno 1802. od strane britanskog istraživača Metjua Flindersa, jezero Hilijer je jedno od pet ružičastih jezera u Viktoriji u Australiji, pored jezera Krosbi, Beking, Hardi i Kenjon koji dele sličan fenomen.
Iako je jezero otkriveno stotinama godina, možda će vas iznenaditi kada saznate da nauka koja stoji iza ružičaste vode jezera Hilijer u zapadnoj Australiji otkrivena je tek skoro.
Dugo vremena, misterija iza ružičaste vode jezera Hilijer bila je nepoznata, iako su mnogi spekulisali da visok sadržaj soli u jezeru verovatno ima neke veze sa tim.
Ova spekulacija je okončana 2022. godine kada se Skot Taj sa Univerziteta Vermont u Burlingtonu udružio sa Kenom Mekgratom iz Mikrobija, australijske kompanije za mikrobnu genomiku, kako bi uzeli uzorke vode u jezeru Hilijer
Kada su uzorci sakupljeni, tim je izvršio sekvenciranje DNK da bi identifikovao pojedinačne mikrobe pronađene u ružičastoj vodi, što je omogućilo identifikaciju preko 500 ekstremofila koji žive i razmnožavaju se u jezeru. Zanimljivo je da je pre nego što su naučnici saznali za sastav jezera, godinama korišćeno za vađenje soli.
Danas je jezero ostalo samo. Pored toga, voda u jezeru očigledno ne nanosi štetu ljudskoj koži.
Neonsko-ružičasta voda jezera Hilijer je na kraju uzrokovana složenim biološkim procesima jedinstvenih mikroorganizama u slanom jezeru. Jezero Hilijer poseduje najmanje 500 različitih vrsta ekstremofila, ili bakterija i algi koje uspevaju u ekstremnim sredinama.
Konkretno, jezero Hilijer sadrži halofile, podsekciju ekstremofila odnosno mikroalgi, koje mogu da žive u vodama sa veoma visokim nivoom soli. Halofili poput crvenog i narandžastog Salinibacter ruber i crveno obojene Dunaliella salina su direktni razlozi za ružičastu nijansu jezera Hilijer
Članak objavljen u Američkom savetu za nauku i zdravlje objašnjava ružičastu boju jezera Hilijer utvrđivanjem da su halofili koji žive u jezeru evoluirali da bi se zaštitili od sunčeve svetlosti tako što su razvili crvene, žute i narandžaste pigmente ili karotenoide, da bi apsorbovali UV svetlost.
Tokom vremena, ovo je sprečilo uništavanje mikroorganizama i važna je veza sa ružičastom bojom jezera, jer je ovaj proces štitio organizme od sunca. Visok salinitet vode omogućava UV svetlosti da prodre dublje, primoravajući tipično zelene mikroalge kao što je Dunaliella salina da razviju ružičastu nijansu da bi se zaštitile. U suštini, visok salinitet jezera i UV svetlost pokrenuli su jedinstveni evolucioni proces koji je mikroorganizmima u jezeru dao jedinstvenu boju.
Naučnici takođe upozoravaju da bi zbog ekstremnih temperatura, moglo doći do povećanja ovih "obojenih jezera", a kako su krenule klimatske promene, možda dobijemo i neko u okruženju.
