Kraljica Elizabeta je svom "omiljenom ujaku", vojvodi od Vindzora, uskratila samrtnu želju samo deset dana pre njegove smrti, otkrio je novi dokumentarac.
Sa 46 godina, Elizabeta II je posetila Edvarda VIII u njegovoj kući u Parizu, gde je živeo sa suprugom Volis Simpson, a kako je sada otkriveno kraljica je odbila da njegovog ženi dodeli titulu NKV.
Pokojni kraljević, koji je umro 1972. godine, abdicirao je sa prestola 1936. iz ljubavi prema Volis, koja je bila Amerikanka, a uz to još i razvedena, što je za ono vreme bio pravi skandal.
Govoreći u emisiji "The Real Crown: Inside the House of Windsor", koja će premijerno biti emitovana 20. aprila, medicinska sestra Edvarda VIII, Džuli Aleksander, rekla je da mu je ova kraljičina odluka "slomila srce".
„Vojvoda je bio veoma zabrinut zbog ove posete, ali je insistirao da ne leži u krevetu, bez obzira na veoma loše zdravstveno stanje, već je kraljicu dočekao u radnom salonu", otkrila je Džuli.
Ova poseta, takođe je bila značajna po tome što je to bio prvi put da je kraljica došla u zvaničnu posetu bivšem kralju otkako je napustio presto i oženio se Volis.
„Kraljica je rekla ne“, nastavila je Džuli. „Rekla je ne, čak i tog tužnog dana, kada se znalo da se njemu bliži kraj. Mislim da mu je to slomilo srce. To je želeo... tu titulu za nju. To što nije imao tu titulu za svoju ženu bio mu je svojevrstan šamar", dodala je.
Britanski kralj Edvard VIII je napustio svoj presto 11. decembra 1936. godine da bi mogao da oženi Amerikanku Volis Simpson. Konačna odluka je doneta dan ranije, a onda se Edvard preko radija obratio svom narodu iz dvorca u Vindzoru: bilo je to prvo radijsko obraćanje nekog kralja u istoriji, a ono se još i danas smatra jednim od najvrednijih radijskih snimaka.
Edvardova abdikacija je, nesumnjivo, promenila i tok istorije: na britanskom prestolu ga je nasledio njegov brat, Džordž VI, otac pokojne kraljice Elizabete II.
Priča o Edvardu i Volis Simpson ipak nije romantična kao što na prvi pogled izgleda: te 1936. oni su u Britaniji prouzrokovali duboku ustavnu krizu, a njihovo koketiranje s podrškom nacističkoj Nemačkoj i Hitlerovom režimu baca i jednu mnogo mračniju senku na ovog nikad previše omiljenog, nesuđenog britanskog kralja koji je ostatak svog života proveo u egzilu.
Kralj Edvard je želeo da oženi dva puta razvedenu ženu, ali crkva – kojoj je, pravo gledano, on bio na čelu – nije mogla da podrži takav korak. Engleska crkva dopuštala bi takvo nešto monarhu samo u slučaju da je njegova buduća supruga bila udovica, a ni britanski parlament, pa samim tim ni vlada, nisu mogli da odobre ženidbu kralja razvedenom ženom čiji su raniji muževi još uvek bili živi.
Nakon napuštanja britanskog prestola, Edvard i Volis su dobili titule vojvode i vojvotkinje od Vindzora, pa su ostatak života proveli živeći u egzilu, uglavnom u Francuskoj.
Edvard je svoj život finansirao rentom koju mu je brat Džordž VI dodelio, i novcem koji je stekao prodavši mu posede u Balmoralu i Sandringamu (te dve kraljevske rezidencije, naime, nisu službeno vlasništvo monarhije i britanske krune već su oduvek bile u privatnom vlasništvu kraljevske porodice – u ovom slučaju od oca, Džordža V, nasledio ih je upravo Edvard).
Vojvoda Edvard umro je 1972. dok je Volis Simpson poživela do 1986. Oboje su sahranjeni na kraljevskom groblju u Vindzoru. Na kraju ove priče, mnogi će možda da postave hipotetičko pitanje da li bi Elizabeta ikada bila britanska kraljica da Edvard VIII nije abdicirao?
Bonus video:
