Bili Holidej napravila je pravi spektakl kada je u njujorškom klubu "West 4th's Cafe Society" zapevala svoju poslednju pesmu te večeri i izazvala salvo emocija. Bila je to 1939. godina, a ona je imala samo 23 godine.
Na njen zahtev, konobari su prestali da služe piće, svetla su se ugasila i soba je postala potpuno tamna, osim reflektora na njenom licu. A onda je zapevala… tiho, svojim sirovim i emotivnim glasom: "Drveće na Jugu čudno rađa, Krv na lišću i krv u korenu, crna tela se ljuljaju na južnom povetarcu, čudno voće visi sa topola...", piše Istorijski zabavnik.
Te večeri, Holidej je u svima izazvala emociju, a nakon što je izvela pesmu Strange Fruit otišla je sa bine ne osvrnuvši se. Holidej je ovu pesmu pevala narednih 20 godina, sve do svoje prerane smrti, koja ju je zadesila u 44. godini.
Pesma koju je Holidej proslavila, prvenstveno je bila poema kojui je napisao učitelj i aktivista za građanska prava iz Bronksa, Ejbel Miropol.
Inspiracija mu je bila fotografija iz 1930. godine, na kojoj je prikazano linčovanje dvojice Afroamerikanaca u Indijani. Prizor ga je proganjao danima i naveo da svoje misli stavi na papir.
Bili je bez dileme prihvatila pesmu
Nakon što je čula stihove pesme, Bili Holidej bila je duboko dirnuta budući da je i ona Afroamerikanka, a osim toga pesma ju je asocirala na oca koji je umro u 39. godini od oboljenja pluća, nakon što je odbijen iz bolnice zbog boje kože.
Zbog bolnih uspomena koje je izazvala, Holidej nije uživala u izvođenju "Strange Fruit", ali je znala da je to pesma koju mora da peva, piše Istorijski zabavnik.
"Moram da nastavim da je pevam, ne samo zato što ljudi to traže, već zato što se 20 godina nakon što je moj otac umro, stvari koje su ga ubile još uvek se dešavaju na Jugu", rekla je ona o pesmi u svojoj autobiografiji.
Pometnja zbog pesme
Dok su aktivisti za građanska prava prihvatili "Strange Fruit" kao svojevrsnu himnu, noćni klubovi koji su prvenstveno bili sastavljeni od belih posetilaca, imali su različite reakcije. Dešavalo se da publika aplaudirala dok ih ruke nisu zabolele, ali i da ogorčeno izlazili.
Radio stanice, kako u Americi tako i u drugim delovima sveta, odbijale su da emituju pesmu, a izdavačka kuća sa kojom je Bili Holidej radila "Kolumbija rekords" nije htela da je snimi.
Pesma je, međutim, nastavila da živi ostavljajući dubok trag u američkom društvu. Tokom godina, mnogi muzičari su je obradili. Verzija Nine Simon iz 1965. bila je hit, a upravo delove njenog izvođenja je Kanje Vest koristio u svojoj pesmi "Blood on the leaves" iz 2013.
Godine 1999. Time je "Strange Fruit" proglasio "pesmom veka". 2002. je uvrštena u Nacionalni registar značajnih izdanja Kongresne biblioteke SAD.
Čudno voće
Drveće na Jugu čudno rađa,
Krv na lišću i krv u korenu,
Crna tela se ljuljaju na južnom povetarcu,
Čudno voće visi sa topola.
Pastoralna scena velikoga Juga,
Izbuljene oči i iskrivljena usta,
Miris magnolija, slatkast i svež,
Onda iznenadni vonj sprženog mesa.
Evo voća da ga vrane kljuju
Da ga kiša skupi, da ga vetar isisa
Da od sunca istrune, da drvo padne
Evo čudnog i gorkog useva.
Izvoir: Istorijski zabavnik
