Posle Drugog svetskog rata, po ugledu na komunističku partiju SSSR-a, Jugoslovenski državni vrh donosio je odluke koje su se bez pogovora sprovodile u delo, iako su pojedine bile i više nego štetne po građane tadašnje zemlje.
Radni logori, oduzimanje imovine i progoni po ideološkoj osnovi sa i bez dokaza, samo su neki od primera loše vladavine tadašnjeg režima. Ipak, jedna odluka Tita i partije se slobodno može svrstati u rubriku "Verovali ili ne".
Naime, prema nekim tvrdnjama, jedan od najvećih neprijatelja oporavku i progresu zemlje, bile su koze! O tome je čak govorio i sam Tito u govoru koji je održao u Trebinju, 1954. godine.
"Ja moram da kažem da sam sretan što ste uništili koze, jer sada vidim da se vaša brda zelene. Ja bih želio da to učine svuda gdje još nisu učinili. Naš će čovjek osjetiti za 10 godina što je značila koza za njega, a što za šumu. Potrebno je gajiti ovce jer one daju i mlijeko i vunu. Gajite ovce, one neće uništiti šumu. A vi znate da šuma i klimu popravlja. Kada ova brda budu šumom obrasla, onda tu nećete imati onako suhu klimu, kao što je imate preko ljeta, onakvu nesnosnu vrućinu. Klima će se mijenjati, a time će se dobiti više mogućnosti za intenzivniju obradu zemljišta koje ovdje imate, rekao je on tada."
Kako se navodi, sporni zakon je izglasan 1948. godine u FNR Jugoslaviji i to na direktnu naredbu samog Tita, a važio je malo više od decenije, pošto je ukinut krajem pedesetih godina prošlog veka.
Ovakva politika države se opasno odrazila na uzgoj koza, koje su poznate kao višestruko korisne životinje, čije se mleko u nekim zabačenijim delovima zemlje koristilo kao jedini lek u borbi protiv plućnih bolesti.
Do Drugog svetskog rata Srbija je imala oko dva miliona koza. Da je tada neko smeo nešto da kaže Titu, možda bi koze ipak opstale na ovim prostorima. Danas u Srbiji ima jedva sto hiljada koza.
