Početkom dvadesetih godina, 24-godišnji Vladimir Nabokov još nije bio poznat kao jedan od najistaknutijih i najkontroverznijih pisaca u istoriji. Bio je mladi pesnik ludo zaljubljen u 21-godišnju Veru Slonim, koja će postati njegova žena.
Ona će posle udaje odustati od svoje karijere pisca da bi podržala svog supruga i bila njegov agent, urednik, istraživač, i stenograf na četiri jezika, tokom svih godina koje su proveli zajedno. Vera se pojavila u Vladimirovom životu 1923. kada mu je u Kembridžu na jednom dobrotvornom balu prišla sa maskom na licu i iz srca perfektno odrecitovala njegove stihove. Nabokov je tada bio mladi književnik, već poznat među ruskim iseljenicima u Berlinu, koji je upravo prolazio kroz raskid sa popularnom Svetlanom Sievertom. Pesnik se najednom našao pred bajkovitom devojkom koja je imala moć da se pretvori u njegov san o savršenom čitaocu.
Nabokov se toliko zaneo Verom da je počeo da joj piše pisma od prvih dana kada su se upoznali i nastavio je da joj piše sve do dana kada je umro. Evo nekoliko citata iz njegovih pisama:
"Da, trebam te, moja bajko. Jer ti si jedina osoba s kojom mogu razgovarati o senci oblaka, o tome kako sam danas, kada sam se vraćao sa posla na putu u naš dom, ugledao lice suncokreta, koje mi se smejalo sa svim svoje semenkama ... Neću kriti - pri našem prvom susretu pomislio sam: ovo je šala ... Ali onda ... Ima nekih stvari koje je teško opisati - utrljala si u mene najprekrasniji polen koji je ikada dodirnuo svet ... ti si divna ... Kako mogu da ti objasnim, moju sreću, moju zlatnu divnu sreću, da sam tvoj - sa svim mojim sećanjima, pesmama, ispadima, unutarnjim vihorima? Ili kako da objasnim da ne mogu da napišem nijednu reč bez da zamislim kako ćeš je ti izgovoriti - i da ne mogu da se setim nijedne sitnice u životu koju sam proživeo sam, a da nisam zažalio što je nismo proživeli zajedno - bilo da je to samo zalazak sunca na nekom zavoju puta - znaš na šta mislim, srećo moja?
"Najviše od svega želim da budeš sretna, a čini mi se da bih mogao da ti donesem sreću - sunčanu, jednostavnu sreću - ne neku običnu. ... Volim te, želim te, nepodnošljivo mi trebaš ... Tvoje oči - koje sijaju tako živo kada glavu zabaciš nazad pre nego što ćeš nešto smešno reći - tvoj glas, usne, ramena - tako su tanani i osunčani... Volim te puno. Volim te na loš način. Volim te na dobar način. ... Volim sve male čuperke tvojih misli, tvoje otegnute samoglasnike, celi tvoju dušu od glave do pete. Volim te Véra."
Njihovo venčanje 1925. godine nije bilo nenajavljeno, nasuprot tome, Vera je uspela da diskretno sakrije svoju trudnoću dok joj se nije rodio sin 1934. godine.
Nabokov je, kao i mnogi njegovi književni junaci, imao veoma buran ljubavni život. Već u mladosti važio je za zavodnika. Bio je izuzetno društveno aktivan, a budući da je bio naočit i šarmantan žene su ga obožavale. Prvu ozbiljniju ljubavnu vezu izvan braka imao je s Irinom Gaudagnini, plavokosom Ruskinjom koju je upoznao 1936. u Parizu. Strasna ljubav umalo se nije završila razvodom od Vere, kojoj je Vladimir priznao da je zaljubljen u Irinu. Od ideje da napusti porodicu odustao je najverovatnije zbog sina Dmitrija. Irina nikada nije prebolela Vladimira. Nakon pomirenja sa ženom pisac je izbegavao susrete s bivšom ljubavnicom, koja je dugo pokušavala da ga vrati u svoj zagrljaj. Dve decenije nakon njihove veze čitajući roman Lolita, Irina je zaključila da je Nabokov zapravo pisao o njoj. Tugovala je za Vladimirom, prateći i isecajući iz novina natpise o njemu sve do smrti 1976. godine.
PISAC, PROROK, ZATVORENIK I OKORELI KOCKAR: Slavni pisac dve tragedije NIKADA nije uspeo da preboli!
Nabokovljev odgovor na vezu s Irinom bio je roman Dar, koji se svrstava u red njegovih remek-dela. Taj roman napisan je na ruskom jeziku i objavljen je 1938. u Parizu.
Bežeći od revolucije u Rusiji Nabokov se s porodicom prvo preselio u Englesku, gde je studirao, ali je ubrzo preko Pariza prebegao u SAD. Uz novčanu pomoć kompozitora Sergeja Rahmanjinova porodica Nabokov se 1940. nastanila u Njujorku. U početku je radio u Prirodnjačkom muzeju kao stručnjak za leptire, a zatim kao profesor za rusku i svetsku književnost na Kornel univerzitetu.
Kao naočit i šarmantan intelektualac Nabokov je bio izuzetno popularan i među svojim studentkinjama. To je zadavalo mnogo briga njegovoj supruzi Veri, koja je uprkos piščevim ljubavnim aferama bila njegova verna pratilja i saradnica tokom celog života. Bila je uvek uz njega, povučena i nečujna princeza kao njegova "pomoćnica" na predavanjima na Kornelu(1948-1958). Zaljubila se u njegov rad i zadržala tu strast do kraja svog života. Bila je njegov anđeo čuvar.
Vera Slonim se udala za Vladimira Nabokova u Berlinu, pisca koji je obećavao i čija poezija je već tada bila veoma cenjena. Ćerka jevrejskog advokata, koji je obrazovao svoje ćerke na Akademiji za princeze Obolenski u Sant Petersburgu i sin poznatog ruskog političara i aristokrate, prebegli su iz SSSR-a najpre u Berlin (1919), zatim u London, potom u Pariz (1937), i na kraju u SAD (1940).
Njihov brak bio je toliko skladan, da je to iritiralo Nabokovljevu rodbinu - samo je Veri u potpunosti verovao, samo je ona pisala izdavačima i odgovarala na pozive u njegovo ime. Čak su i dnevnike vodili u istoj knjizi. Vera je bila kreativni partner Nabokova, i njegova muza, urednik, agent, prevodilac, zaštitnik i šofer. Nabokov se hvalio da pored Vere nikad nije morao da tipka na pisaćoj mašini, vozi auto, govori nemački, traži izgubljene stvari, sklapa kišobran, odgovara na telefon, komunicira sa publikom.
Nabokovi su se u javnosti uvek pojavljivali zajedno. Tokom predavanja o ruskoj književnosti koja je držao na Univerzitetu Kornel, Vera je uvek sedela pored muža. Bili su do te mere nerazdvojni, da su počele kružiti glasine da Vera nosi pištolj u torbici, odnosno da ima ulogu muževljevog telohranitelja. Prijatelji su pričali da Vera piše umesto njega, jer je uvek sedela za pisaćom mašinom dok Nabokov nikada nije pisao za stolom. Radio je u kupatilu, u krevetu, na zadnjem sedištu automobila. "Automobil je u Americi jedino mirno mesto gde nema promaje", izjavio je jednom Nabokov. Vera ga je često vozila duboko u šumu i tamo ga ostavljala da piše u samoći.
"Bez supruge ne bih napisao ni jednu knjigu", govorio je često Nabokov.
Činjenica je da "Lolita" možda nikada ne bi bila objavljena da nije bilo Vere. O tome svedoči studentkinja koja je svratila u kuću profesora Nabokova, početkom pedesetih godina prošlog veka, i videla u dvorištu vatru. Profesorova supruga Vera je u tom momentu istrčala iz kuće i izvadila stranice rukopisa iz plamena. Ona je često vadila iz koša za otpatke njegove bačene rukopise. Ovog puta to je bio jedan od velikih romana 20. veka: Lolita.
Oboje su strasno voleli šah i nauku o insektima, entomologiju. Jednom kad su bili na odmoru u Italiji, Nabokov je slučajno naišao na leptira retke vrste. Prema rečima svedoka, nije potrčao za leptirom, nego je prvo pohitao da pozove suprugu kako bi mogla da gleda dok mrežom hvata ovog retkog insekta.
U pismima prijateljima Vera se žalila kako je vrlo teško nagovoriti Vladimira da napravi pauzu u radu. Ali, posle njegove smrti ona je činila isto to - u osamdesetoj godini života i do 6 sati dnevno provodila je za pisaćom mašinom, prevodeći njegove romane i redigirajući prevode. Dok je predavao na Kornelu svakako nije nosila pištolj. Bila je celo vreme uz njega kao njegov asistent, jer je samo njoj Vladimir mogao slobodno i nadahnuto govoriti o ruskoj književnosti, što su bila izvanredna predavanja. Preuzimala je i nastavu kada je on bolestan. Tokom karijere, Nabokov je knjige posvećivao svojoj supruzi, koja ih je i srešivala jer nije mogla da podnese loš prevod ili bilo šta drugo što bi moglo da utiče na sliku u javnosti njenog supruga. Bila je 52 godine u braku sa Vladimirom Nabokovom.
Vladimir Nobokov je rođen 1899. goine u Sankt Peterburgu u bogatoj aristokratskoj porodici. Otac mu je bio ugledan liberal te je zbog toga cela porodica bila prisiljena da napusti zemlju nakon što su boljševici došli na vlast.
Diplomirao je rusku i francusku književnost s visokim ocenama na Kembridžu. Nakon toga preselio se u Berlin gde je radio svašta - od predavanja u školi do podučavanja tenisa.
Pred fašističkom navalom seli se 1940. u Ameriku. Predavao je književnost na Univerzitetu Kornel. Nakon ogromnog finansijskog uspeha njegovog romana "Lolita", koji je objavljen 1955. godine, dobio je mogućnost da napusti nastavu i posveti se u potpunosti pisanju. Odlučio je da se vrati u Evropu i 1961. preselio se u Montro u Švajcarskoj, gde je i umro u svojoj 78. godini od virusne infekcije pluća, izazvane prekomernim pušenjem.
Kada je Nabokov preminuo 1977, Njujork Tajms s ga je pozdravio kao "giganta u svetu književnosti." Dva njegova romana "Lolita" i "Pale Fire" bila su na listi najboljih engleskih romana u 20. veku. Njegove legije navijača smatrale su da je Nabokov nepravedno uskraćen za Nobelovu nagradu. Sam profesor Nabokov govorio je studentima kritički o svim velikim piscima, osim o dvojici: "Leo Tolstoj i Nikolaj Gogol: da. Svi ostali: njet."
Nabokov je bio vrlo živopisna ličnost. O sebi je napisao: "Objektivno govoreći, nikada nisam video pronicljiviji, samotniji, uravnoteženiji i luđi um od svog."
Pored svetske književnosti, koju je odlično poznavao, bio je cenjeni lepidopterolog, odnosno stručnjak za leptire, kao i veliki ljubitelj šahovske igre. Nabokov je pisao poeziju, prozu i drame, bio je vrstan prevodilac, autor brojnih književnih kritika i eseja. Važi za majstora jezika i stila, a jedinstven je u svetskoj književnosti i po tome što je podjednako dobro pisao na ruskom i na engleskom jeziku.
Zbog boljševičkih progona s porodicom je bio prinuđen da emigrira 1919. godine i nikada se više nije vratio u domovinu. Jednom prilikom za sebe je rekao: "Ja sam američki pisac rođen u Rusiji i školovan u Engleskoj, gde sam studirao francusku književnost pre nego što sam petnaest godina proveo u Nemačkoj."
U martu 1922. Vladimirovog oca ubili su ruski teroristi-monarhisti u Berlinu, a brat Sergej je umro u nemačkom koncentracionom logoru 1945. Iako je veći deo života proveo van rodne zemlje, ona mu je uvek bila u srcu, a u domovini gotovo nisu ni znali za njega, njegove prve knjige u Rusiji štampane su tek 1984. Od 1940. godine u prozi potpuno je prešao na engleski, ali je poeziju pisao isključivo na maternjem jeziku.
Posle života u Sant Petersburgu, Londonu, Berlinu, Parizu i Njujorku, Vladimir i Vera su se 1960. nastanili u Švajcarskoj, u kojoj su proveli gotovo 17 godina. Boravili su u hotelu Palas u Montreu, s pogledom na Ženevsko jezero i planine. Želeli su da budu bliže sinu Dmitriju koji je studirao opersko pevanje u Milanu. Piščev jedini naslednik, sin jedinac Dmitri Nabokov, koji se rodio 1934. u Berlinu, bio je operski pevač, prevodilac, reli vozač i fotograf. Bio je neženja i nije imao dece. Umro je u Švajcarskoj 2012. godine.
LOLITA
Lolita je ne samo priznati klasik i jedno od najboljih književnih dela u 20. veku, nego i definitivno jedan od najkontraverznijih i najneshvaćenijih romana svih vremena. Roman je slavan i neverovatno cenjen od kritike. Uprkos tome, po objavljivanju je zabranjivan i proglašavan pornografskim poput Džojsovog Uliksa. Razlog kontroverzi bila je izuzetno provokativna tema: sredovečni profesor književnosti opsednut dvanaestogodišnjom pastorkom Dolores upušta se s njom u seksualnu avanturu koja na kraju prerasta u vezu.
Nabokov tvrdi kako je inspiraciju za ovaj roman pronašao u novinskom članku o majmunu koji je, nakon brojnih pokušaja, nacrtao prvi životinjski crtež, koji je prikazivao rešetke njegova kaveza. Prema tome, Humbert je ostareli majmun koji u zatvoru sanja o slobodi - koju pronalazi u svojoj ogromnoj ljubavi prema Loliti.
Nabokov se dobro pripremio za pisanje ovog romana- čitao je novinske članke o pedofiliji, sudske spise i čak obavljao istraživanja na terenu. Putovao je školskim autobusom kako bi čuo razgovore devojčica, a Lolitin izgled skovao je i posmatrajuči prijateljice svoga sina Dmitrija.
Lolita je satira na američku popularnu kulturu. Kritikuje sindrom dobre domaćice, kroz lik Lolitine majke, Šarlot Hejz. Ona se kroz život vodi načelom: tvoj dom - to si ti, posvećujući potpunu pažnju kućnim poslovima i trivijalnim stvarima, dok u isto vreme zanemaruje ćerku Lolitu. Još jedan element koji Nabokov parodira je razmaženost američke dece, koja su odgajana u kapitalizmu i poznaju samo materijalne vrednosti. Lolitu najviše usrećuju trivijalnosti poput suknjica, kaputića i tinejdžerskih časopisa. Lolita je idealan potrošač i pravi proizvod američkog konzumerizma.
U mnogim anketama za 100 najboljih romana na engleskom jeziku u 20. veku ovaj roman je uvek u vrhu liste. Lolita je doživela dve ekranizacije: prvo ju je Stenli Kjubrik ekranizovao 1962., a zatim Edrijan Lin1997. godine.
