Istorija ne pamti da je bilo ko pre i posle Oskara Vajlda doživeo tako brzu propast karijere i to sve zbog ljubavi koja ga je koštala i ugleda i slobode. On je bio gej i zbog toga je pre 126 godina potpuno ponižen i strpan iza rešetaka.
Sva slava, talenat i uspeh nisu bili dovoljni da se pisac pomiluje. Nekoliko nedelja nakon što su se svi divili njegovom delu "Važno je zvati se Ernest", a dok se prepričavala "Slika Dorijana Greja", on je krajem 19. veka potpuno pao u očima javnosti i dobio je zatvorsku kaznu zbog "protivprirodnog bluda". U Velikoj Britaniji, zemlji koja je danas najveći pobornik prava homoseksualaca. Ali u tom periodu to je bio zločin koji je podrazumevao najstrože kazne...
Danas se njegova ljubav smatra jednom od najvećih zabranjenih romansi viktorijanskog doba. Oskarova velika ljubav bio je mladi lord Alfred Daglas, poznatiji kao Bouzi. Njih je povezao roman “Slika Dorijana Greja”, kojim je lord bio opčinjem, pa su tako i započeli prijateljstvo, razgovarajući o tom delu. Iako u četrdesetim, Oskar je shvatio da ne može da prestane da misli o lordu, koji u tom trenutku ima ženu i dvoje dece.
O njihovom prijateljstvu javno se pričalo u novinama, zabitim delovima grada i na dvorovima. Svi su šuškali da tu postoji "nešto sumnjivo" I bili su u pravu. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadentni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav.
- Jedini način da se oslobodite nekog iskušenja jeste da mu podlegnete - govorio je Vajld.
A ta ljubav nije ostala među četiri zida, daleko od očiju drugih. Mladi Bouzi je Vajlda uvukao u krug mladića koji su voleli orgije i rado se davali poznatim muškarcima. Zbog ovih bludnih radnji i ljubavi sa muškarcem 20. maja 1895. godine Vajld je uhapšen u zatvoru Reding.
Dve godine je proveo iza rešetaka, što ga je psihički uništilo, ali i ubilo bilo koju nadu da može da se vrati životu kakav je nekada imao. Niko nije tako brzo propao i postao neinteresantan za javnost kao što je Vajld, jedan od najinteligentnijih ljudi tog vremena.
Nakon puštanja na slobodu otišao je u Francusku, gde je tri godine kasnije umro u potpunoj nemaštini u Parizu.
