Premda se njegovo ime redovno nalazi na listama najozloglašenijih kriminalaca u američkoj istoriji, Al Kapone nipošto nije bio samo puko zlo. Mogli bismo ga opisati kao čoveka kontradikcija – istovremeno je bio beskrupulozni gangster i savesni knjigovođa; hladnokrvni ubica i filantrop; nasilnik i porodični čovek.
Malo je toga u detinjstvu Alfonsa Kaponea moglo da nasluti šta će od njega biti jednog dana. Na svet je došao 1899. u Njujorku, kao četvrto od devetoro dece brijača Gabriela i šnajderke Tereze, migranata iz okoline Napulja. Gabriel je bio radan čovek koji je, za razliku od mnogih doseljenika, znao da čita i piše, pa je napredovao do vlasnika brijačnice i omogućio porodici pristojan život. Bistar i marljiv, Alfonse je imao solidne ocene u školi, a vladanje mu je bilo primereno do četrnaeste, kada se potukao s učiteljem.
Premda je tvrdio da se samo branio, izbačen je iz škole. Počeo je provoditi vreme na ulici, gde je ušao u krug lokalnog gangstera Džozefa Torija. Kapone se, zajedno s prijateljem Lakijem Lucijanom, pridružio njegovoj "Bandi iz ulice Džejms".
Mentor mu je u početku pronašao legalan posao, šankera u kafani "Howard Inn". Upravo tu je Kapone zaradio nadimak pod kojim će ući u istoriju– "Lice s ožiljkom”. Kad nije točio pića, 18-godišnjak je "muvao" atraktivne gošće. Te letnje večeri je, međutim, odabrao pogrešnu: sestru gangstera Franka Galučija.
"Imaš divnu guzu, shvati to kao kompliment!” rekao je devojci, na šta je njen brat dograbio nož i isekao Kaponeov levi obraz. Kapone će kasnije insistirati da ga fotografišu isključivo s njegove "bolje strane" i lagati medijima da je ožiljak zadobio u ratu.
Nedugo nakon što se venčao Irkinjom Meri Kughlan i napravio joj sina, Kapone odlazi u Čikago, gde je Torio preselio svoje operacije. Šef tamošnje mafije u to je vreme bio Big Džim Kolosimo, Toriov ujak, a glavni posao mu je bilo vođenje bordela. Kad je na snagu stupila prohibicija, Torio je shvatio da se velik novac krije u ilegalnom alkoholu, ali Kolosimo nije bio zainteresovan za taj tip posla. Drugim rečima, stajao je na putu Torijevim ambicijama.
NE PROPUSTITE
Nakon što je unajmio prijatelja da likvidira Kolosima, osiguravši alibije za sebe i Kaponea, Torio postaje šef čikaške mafije a Kapone, koji mu je ranije vodio knjige, njegova desna ruka. Tokom narednih nekoliko godina, njihova banda zgrnula je bogatstvo na ilegalnoj proizvodnji i prodaji alkohola, ali i mnogo neprijatelja među rivalskim kriminalnim organizacijama.
Nakon što je jedva preživeo pokušaj atentata, Torio se povlači u "penziju" a nadzor nad svojim poslovima, koji su tada već obuhvatali hiljade javnih kuća, kockarnica i ilegalnih točionica alkohola, prepušta štićeniku Kaponeu. Premda je imao samo 25 godina kad se našao na čelu jedne od najvećih mafijaških porodica, ovaj je pokazao neobičnu poslovnu spretnost, ali i odlučnost da se obračuna sa svima koji su mu se usudili usprotiviti.
Premda službeno ne postoji dokaz da je učestvovao u “pokolju na Valentinovo”, likvidaciji članova irske bande Bugsa Morana, svima je bilo jasno da je upravo Kapone naručio krvoproliće. A, po potrebi, i sam je znao “zaprljati ruke”: trojicu gangstera, za koje je sumnjao da su promenili strane, pobio je bejzbolskom palicom.
Premda je godinama potplaćivao policajce i političare a javnost ga je volela, takav život nije se mogao nastaviti u nedogled. Kad je na čelo FBI-ja došao ambiciozni Eliot Nes, obruč oko mafijaškog šefa počeo se stezati.
Federalci su, naime, imali novo oružje u borbi protiv gangstera: počeli su ih optuživati da su utajili porez na svoju nezakonito stečenu imovinu. Upravo na ovoj banalnosti “pao” je zloglasni Al Kapone.
Godine 1931. proglašen je krivim za taj zločin i osuđen na jedanaest godina robije. Veći deo kazne odslužio je u Alkatrazu, a po izlasku na slobodu bio je slomljen čovek. Zdravlje mu je bilo ozbiljno narušeno boravkom iza rešetaka i posledicama dugo nelečenog sifilisa. Povukao se u vilu na Floridi, gde mu se infekcija proširila na mozak. Nikad se više nije vratio u Čikago, jer nije bio mentalno sposoban da vodi porodicu (njegov psihijatar je zabeležio da bolesnik ima mentalne sposobnosti dvanaestogodišnjeg deteta). Umro je u dobi od četrdeset osam godina, a supruga je brinula o njemu do poslednjeg trenutka.
