Priča Džudit Barsi (1978. – 1988.) bila je poput klasične holivudske bajke: devojčica iz siromašne porodice "otkrivaju" lovci na talente, a slava i bogatstvo bukvalno joj padaju s neba. Ali, kako je Džudit zvezda postajala sve blistavija, mračna sena sve zlokobnije se nadvijala nad njom. Ta sena zvala se Džozef Barsi. Bio je to njen otac. Progonjen alkoholnim demonima, ugasit će život svoje jedinice nedugo nakon njenog desetog rođendana.
Džuditin život trebao je biti puno lepši od onog njenih roditelja. Odrasla je u sunčanom Los Anđelesu, u ljupkoj kućici okruženoj zelenim travnjakom. Njeni roditelji, mađarski migranti Maria Virovac i Džozef Barsi, u Sjedinjenim Američkim Državama skrasili su se 1956. godine, bežeći od sovjetske okupacije. Nisu se poznavali od ranije– njihov prvi susret odigrao se u menjačnici, u kojoj je lepa plavuša radila. Nakon nekoliko nedelja poznanstva, uplovili su u bračnu luku, a 1978. su dobili ćerku Džudit.
Porodica je živela skromno ali, barem isprva, mirno. Glava porodice, strog i ljubomoran čovek, supruzi je branio da radi. Džudit je tako preostalo da drži “tri ugla kuće” te raspoređuje njegovu neveliku platu vodoinstalatera. Uz muža koji je nije podržavao, mladenačke snove o glumačkoj karijeri, zbog kojih se i skrasila upravo u “gradu anđela”, počela je sve više prenositi na ćerku. Svoju bistru i znatiželjnu devojčicu učila je da izgovara replike, kako da se kreće po bini i pozira...Malobrojne prijateljice Mariji su govorile da gubi vreme.
"Šanse da mala uspe u Holivudu iznose jedan naspram milion!", dobronamerno je napomenula jedna od njih. Pokazalo se, međutim, da je Džudit bila jedna od milion.
NE PROPUSTITE
Ljupku plavokosu devojčica krhke građe i zaraznog osmeha holivudski agenti su primetili kao petogodišnjakinju, dok je neustrašivo jurila po gradskom parku za klizanje. Ponudili su joj ulogu u jednoj reklami, nakon čega njen uspeh, činilo se, ništa više nije moglo zaustaviti. Nastupila je u više od sedamdeset reklama, nizu televizijskih serijala, uključujući popularni “Kafić uzdravlje”, posudila glas u animiranim filmovima “The Land Before Time” i “Svi psi idu u raj” te ostvarila hvaljenu ulogu u blokbasterima “Fatal Vision” i “Ralje: Osveta”. Do trenutka kad je krenula u treći razred osnovne, zarađivala je preko sto hiljda dolara godišnje, što je njenoj porodici omogućilo preseljenje u znatno veću kuću u prestižnoj četvrti Vest Hils. Ali, što je malena bivala uspešnija, to je njen otac postajao ogorčeniji te, na kraju i agresivniji.
Džozef, koji je osećao da je podbacio kao hranitelj porodice, sve više je zavidio ćerkinom uspehu. On, koji je ionako imao “kratak fitilj”, počeo je zavirivati sve dublje u dno čašice, što ga je učinilo nepredvidivim i nasilnim. Iza njega je bilo bezbroj hapšenja, privođenja zbog vožnje u pijanom stanju, kao i nekoliko verbalnih napada na službene osobe. Suprugu je svakodnevno vređao i tukao, a šaka mu je sve češće znala poleteti i u smeru njegove jedinice. Uz to, obema je pretio da će ih zadaviti ako se ikada drznu da ga ostave.
Džudit, nekad vesela i brbljava devojčica, pretvarala se u sopstvenu senu. Počela je patiti od noćnih mora, zbog kompulzivnog prejedanja “nabacila” je suvišne kilograme, čupala je vlastite trepavice kako bi se smirila, a na snimanjima se držala povučeno i rezervisano.
U decembru 1986. godine, Maria je napokon skupila hrabrost i prijavila supruga policiji. Nažalost, kako nije imala dokumentovane stare povrede, a one nove nisu bile vidljive golim okom, nadležni organi informisali su je da nema osnove za krivičnu prijavu. Njihova nevoljnost da detaljno istraže slučaj, imaće visoku cenu.
U maju 1988. godine, Džudit je doživela nervni slom u kancelariji svoje agentkinje Ruth Hansen. Nesrećna devojčica bez prekida je plakala duže od sat vremena, nakon čega se još dugo tresla kao prut. Kad se malo smirila, ispričala je agentkinji sve o užasima koji se događaju u njenom domu. Šokirana, žena je telefonirala Mariji Barsi i, nakon dugačkog razgovora, nagovorila je da odvede ćerku dečjem psihologu. Malenoj filmskoj zvezdi dijagnoziran je posttraumatski stresni poremećaj.
U želji da zaštiti svoje jedino dete, Maria je počela pomno planirati beg. Iznajmila je stančić u Panorama Sitiju te krišom, kad je njen tiranin bio na poslu, u njega prenosila za život neophodne sitnice. Nažalost, u to utočište nikad se neće preseliti.
25. jula 1988. godine, oko 8:30 ujutro, Džozef Barsi ušao je u sobicu svoje kćerke. Usnuloj devojčici ispalio je metak u glavu. Pucanj je probudio njenu majku, koja je potrčala niz hodnik kako bi zaštitila ćerku. Onde joj je presudio čovek koji ju je krvnički tukao i ponižavao, također metkom u glavu.
Naredna dva dana, monstrum je živio u kući s telima supruge i kćeri. Shvativši da za njega više nema izlaza, leševe je polio benzinom te kresnuo šibicom. Dok je kuću koju mu je kupila talentovana kćerka gutala vatra, ubica se laganim korakom zaputio ka garaži. Stigavši na odredište, gurnuo je cev pištolja u usta i ispalio...
