“Ako selo odbaci dete, dete bi moglo zapaliti selo – samo kako bi osetilo njegovu toplinu”, kaže drevna afrička poslovica.
Ova izreka gotovo savršeno sažima životni put Ajlin Vuornos (1956. -2002.), jedne od prvih žena u istoriji uz čije se ime vezala sintagma "serijski ubica". Dok prema većini njenih "kolega" osećamo mešavinu straha, prezira i gađenja, Vuornos je, od dana kad je privedena licu pravde, polarizovala svetsku javnost: dok su se jedni zgražavali nad hladnokrvnošću njenih zločina, drugi su u njoj gledali žrtvu, plen koji se, bežeći čitav život pred snažnijima i okrutnijima, na kraju pretvorila u predatora.
Dana 9. oktobra 2002. godine, nakon duže od dve decenije provedenih u ćeliji smrti, američka savezna država Florida poslala je Ajlin na onaj svet. Premda je taj čin funkcionisao u sklopu velikog mehanizma pravde, po mnogima je bio sve samo ne pravedan. Radilo se, naime, o pshički bolesnoj ženi, koja je pretrpela toliko teška zlostavljanja da je u jednom trenutku jednostavno "pukla". U samo godinu dana, od 30. novembra 1989. do 19. novembra 1990., života je lišila sedmoricu muškaraca. Nije pokazala ni traga kajanja za počinjena ubistva.
Prema njenom dubokom uverenju, svi od njih su dobili ono što su zaslužili.
Ko je god ušao u njen život imao je samo jednu nameru: da je maksimalno iskoristi