Danas mnogi zaljubljeni parovi odlaze na most ljubavi, u Vrnjačku Banju kako bi "zaključali" svoju ljubav, ispisujući svoja imena na katancu i bacajući njegove ključeve u Vrnjačku reku. Ovo mesto je simbol ljubavi, ali legenda o nastanku ovog mosta je tužnija nego što možete i da zamislite. Nastanak ovog mosta je obavijenom velom tuge, izgubljene ljubavi i jednog tragično okončanog života.
Priča o vrnjačkom Mostu ljubavi ide ovako:
Za vreme Prvog svetskog, učiteljica Nada i oficir Relja su se zavoleli, to je bila ljubav jača i veća od svega. Njih niko nije mogao da razdvoji, verovali su svi. Međutim, rat je besneo, pa oficir odlazi u Grčku na ratište, uz obećnje da će se vratiti i da će njegova i Nadina ljubavna priča nastaviti i da će je krunisati brakom. Uprkos obećanjima, Relja se nikad nije vratio.
Nakon završenog rata upoznaje lepu Grkinju i raskida veridbu sa Nadom. Za Nadu, ovo je bio pretežak udarac. Zbog prevelike tuge, umrla je mlada i nesrećna.
Ne želeći da dožive njenu sudbinu, mlade Vrnjčanke počele su potom da za metalnu ogradu jednog od mnogobrojnih mostića preko Vrnjačke reke, kače katance, "zaključavajući" tako svoju ljubav.
Od tada, ovaj most nosi naziv Most ljubavi.
Saznavši sve to od meštana tokom jednog svog boravka u Vrnjačkoj Banji, legendu o tragičnoj ljubavi dvoje mladih ovekovečila je i pesnikinja Desanka Maksimović u svojoj pesmi "Molitva za ljubav". S vremenom je, međutim, tradicija "zaključavanja" ljubavi pala u zaborav, ali su je mladi pre deceniju i po opet obnovili.
