Kod mnogih naroda je rasprostranjeno verovanje o teranju uroka i prizivanju sreće tako što se kuca u drvenu površinu.
Običaj govori da se kuca tri puta, nikako jednom jer bi to bilo nepristojno. Prvo kucanje je za privlačenje pažnje, drugi put znači traženje pomoći, dok treći podrazumeva zahvalnost.
Iako nije utvrđeno odakle tačno seže ovo praznoverje, prema nekim teorijama veruje se da je povezano sa paganskim precima. Naime, oni su verovali kako u drveću žive duhovi, te da je kucanje po drvetu dobar način privlačenja pažnje i traženja pomoći.
Kucni u drvo, drži mi palčeve: Drevne metode teranja nesreće koje stvarno pale!
Vremenom su i nove religije "prigrlile" ovaj običaj. Za hršćane, kucanje u drvo je način privlačenja pažnje Boga.
Postoji i verovanje da je kucanje o drvo povezano i sa stradanjem Jevreja u Španiji 1490. godine. Naime, kada se inkvizicija pod vođstvom ozloglašenog Tomasa Torkemade ustramila ka Jevrejima, oni su se krili u sinagogama napravljenim od drveta. Tada je uplašeni begunac imao samo jedan način da se sakrije od neprijatelj - a to je ulazak u sinagogu. Tako je u judaizmu ovaj običaj čuvao ljude od inkvizicije. Kucanjem tri puta o drvo otvarala bi se vrata sinagoge, prepoznavajući istomišljenike, te je ovaj običaj povezan i sa preživljavanjem.
Kad vrana sleti na kuću i počne da grakće, sledi smrt: Najveća praznoverja srpskog naroda!
