U Bibliji stoji jedna rečenica koju svako od nas treba da zna: "Neka ti ne zna levica, šta čini desnica". To potiče od rečenice koju je Isus izgovorio: "A ti, kad daješ milostinju, neka ti ne zna levica šta ti čini desnica, da tvoja milostinja bude u tajnosti. I Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, sȃm će ti uzvratiti javno".
Izgleda da su se ovom Isusovom lekcijom vodili dvoje ljudi iz Kraljeva koji su pomagali kako su znali i umeli tokom pogroma 1999. godine, kada su kolone izbeglica sa Kosova i Metohije prolazile kroz njihov grad.
On njihovim dobrim delima, činu milosrđa čuli smo godinama kasnije, kada je njihova ćerka Ana objavila sve na internetu.
"Kad su izbeglice sa Kosmeta '99. godine na leto pristizali u Kraljevo, prolazili su kroz Konarevo, baš pored moje škole. Većina njih su ostali bez ičega i nisu znali ni gde idu, ni šta će da rade. Kilometarske kolone automobila stoje. A što je najgore, u tom trenutku, nisu imali ni šta da pojedu i popiju, a putovali su po vrućini satima", opisuje Ana.
Jovan i Marija, vođeni humanim instinktom, odmah su odlučili da pomognu.
"Moji roditelji odluče da prave krofne i peku pite, da napune flaše vodom, i da idu redom od auta do auta i da služe hranu i piće. Naravno, o svom trošku, samo iz želje da se tim ljudima pruži podrška, jer zamisli da si ti u toj situaciji. Ja se sećam ovoga kao kroz maglu, išla sam s tatom", kaže Ana.
Dvadeset dve godine kasnije, ne sluteći kakav susret će uskoro uslediti, bračni par Vukašinović našao se na lokalnoj pijaci, kada im je prišla nepoznata žena.
"Kaže: "Jeste li nam vi u Konarevu delili krofne? Zapamtila sam vam likove. Niko nam ništa u tim danima nije dao osim vas. Deca su nam bila gladna a nismo imali ništa da im damo. Od tad se svaki put u crkvi pomolim za vas i upalim vam sveću, iako ne znam ko ste. Nadala sam se da ću vas nekad sresti da vam se zahvalim", prepričava Ana.
Njena dirljiva priča o nesebičnoj pomoći po ko zna koji put dokazuje da mali gestovi koje svako od nas može da učini neće promeniti svet, ali će svakako biti svetionik onima u nevolji, a istovremeno i motivacija drugima da "naše malo nekome znači mnogo" nije samo obična fraza čak i u ovim vremenima kada deluje da smo sasvim zaboravili kako to izgleda biti čovek.
