Prepodobni mučenici Galaktion i Epistima, bili su rodom iz grada Edese u Fenikiji. Roditelji su im bili neznabošci. Mati Galaktionova je bila nerotkinja, sve dok nije krštena. Nakon toga se i njegova otac krstio, tako da su u veri vaspitali sina.
Galaktion je ostao veoma mlad bez majke, te mu je otac, čim je malo stasao, pronašao ženu - to je upravo bila Epistima. Međutim, on nije želeo svetovni život i brak.
Njegova ljubav prema ovoj ženi bila je toliko velika i jaka da on nije hteo da je gleda svetovnim očima. Naprotiv, smatrao je da za duhovnu ljuban nije potreban ni susrtet, ni dodir. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt.
Nakon njenog krštenja oboje su se zamonašili. Otišli su na goru Puplion, Galaktion u muški, a Epistima u ženski manastir. Prvi na trudu, prvi na molitvi, prvi u smirenosti i poslušnosti, prvi u ljubavi, manastire nisu napuštali, niti su jedno drugo videli do pred smrt.
Galaktiona su išibali, dok je Epistima gorko plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Krvnici su im potom odsekli sve udove i na kraju i glave. Monah iz Evtolijevog manastira uspeo je da prikupi njihove ostatke i časno ih sahrani 253. godine.
Tako su ovo dvoje hrišćanskih mučenika postali zaštitnici svih ljudi koji vole, kakva god ta ljubav bila – bratska, sestrinska, prijateljska, telesna ili duhovna.
Naši preci su verovali da na ovaj praznik možemo da otkrijemo ko nam je srodna duša. Naime, običaj kaže da pred spavanje izgovorite molitvu i osoba koju sutra sanjate vam je suđena.
MOLITVA:
- Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
