Prepodobnomučenik Galaktion i Epistima bili su iz grada Edese u Fenikiji, današnje područje Libana, Izraela i Sirije. Poticali su iz neznabožačkih porodica. A o njihovoj ljubavi i sudbini se je vekovima kasnije i dalje priča. Simbol je svih onih koji istinski vole.
Galaktion je ostao veoma mlad bez majke, te mu je ocat, čim je malo stasao, pronašao ženu - to je upravo bila Epistima. Međutim, on nije želeo svetovni život i brak.
Njegova ljubav prema ovoj ženi bila je toliko velika i jaka da on nije hteo da je gleda svetovnim očima. Naprotiv, smatrao je da za duhovnu ljuban nije potreban ni susrtet, ni dodir. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt.
Tako je Galaktion nagovorio Epistimu da se zajedno zamonaše, pre toga je nagovorivši da se krsti. Povukli su se na planinu Puplion, Galaktion je otišao u muški, a Epistima u ženski manastir.
Oboje su bili poštovani i voljeni u svojim manastirima, i nisu videli jedno drugo sve do pred smrt. Naime, nastupio je veliki progon hrišćana i njih dvoje behu uhvaćeni i izvedeni pred sud.
Galaktiona su išibali, dok je Epistima gorko plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Krvnici su im potom odsekli sve udove i na kraju i glave. Monah iz Evtolijevog manastira uspeo je da prikupi njihove ostatke i časno ih sahrani 253. godine.
Tako su ovo dvoje hrišćanskih mučenika postali zaštitnici svih ljudi koji vole kakva god ta ljubav bila – bratska, sestrinska, prijateljska, telesna ili duhovna.
Naši preci su verovali da na današnji dan možemo da otkrijemo ko nam je srodna duša. Naime, običak kaže da pred spavanje izgovorite molitvu i osoba koju večeras sanjate vam je suđena.
Molitva glasi:
- Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
