Kada je F. Skot Ficdžerald (Francis Scott Fitzgerald) objavio roman Veliki Getsbi 1925. godine, niko nije znao da se radi o jednom od najvećih dela američke književnosti. Prepoznavanje ovog romana, koji je stvorio jednog od najtragIčnijih likova moderne književnosti, došlo je nešto kasnije, nakon II Svetskog rata. Sam Ficdžerald nije osetio slavu, niti dobio priznanje za svoje stvaralaštvo za života, a na njegovoj sahrani 1940. godine prisustvovalo je samo tridesetak ljudi. Gotovo 100 godina kasnije, čitav svet je uhvatila groznica zvana Veliki Getsbi, a Ficdžerald je ime koje se pominje uvek u superlativu.
Veliki Getsbi je prlično kratak roman, koji gotovo da nema zaplet. To je priča o bogatstvu, materijalizmu, pogrešnim vrednostima i tumačenju američkog sna. Sa malo reči, Ficdžerald je uspeo da govori na veliki način, sa lakoćom, ali majistorski oživi svoje likove i stvori delo koje je do sada čak tri puta ekranizovano na velikom platnu.
Džej Getsbi (Jay Gatsby) prelazi put od siromaštva do bogatstva, sve vreme žaleći za Dejzi (Daisy Buchannan). Dejzi je žena pred kojom muškarci padaju na kolena, a izbor muža je za nju značio izvor novca. Tu upoznajemo Toma (Tom Buchanan). Protagonista romana je, upravo, Getsbi, dok je narator lik koga nikada ne upoznajemo, Nik Keravej (Nick Carraway). Džez i boje novca - zelena i zlatna, provlače se kroz roman, koji obiluje glamurom i pogrešnim životima. Za poslednju adaptaciju, koju je režirao Baz Lurman (Baz Luhrmann), posebnu pažnju skrenuo je estetski momenat, te je u Njujorku u toku izložba Veliki Getsbi, na kojoj se mogu videti radovi ikonskih modnih kuća Prada i Miu Miu, kao i dizajnerke Ketrin Martin (Catherine Martin). Muški likovi su odevani u modele kuće Brooks Brothers, koju je i sam Ficdžerald obožavao.
Nakon što završite sa Velikim Getsbijem, preporučujemo da se osvrnete i na ostale romane ovog vanserijskog pisca, kojih nema puno. Roman Lepi i prokleti prepun je ironije, muško-ženskih neslaganja i obećanja o životu u izobilju. Više nego u Getsbiju, Fitcdžerald se oslanja na psihologiju ljudi, ponovo nas uvodeći u godine džeza i suludo vreme kada se verovalo da je sve zaista moguće.
