Osnovan u sklopu misije širenja hrišćanstva 1771. godine, Karmel na moru, na centralnoj obali Kalifornije ima prirodnu lepotu koju su njegovi stanovnici oduvek veoma cenili. Na početku 20. veka, Karmel je važio za stecište umetnika, koji ni posle toga nisu prestali da odlaze tamo – od Ansela Adamsa do Džeka Londona, i od sestara MekGauan do bivšeg gradonačelnika Klinta Istvuda.
Danas, ovaj gradić površine jedne kvadratne milje ima skoro 100 umetničkih galerija i jedinstveni identitet sa nekoliko čudnovatosti, tek da bi stvari bile još zanimljivije.
Lokalpatriotizam na delu
Da bi izbegli masovnu urbanizaciju i zadržali ovaj mali grad malim, stanovnici Karmela na moru usvojili su neke nekonvencionalne zakone, pa tako u ovom gradu postoji ograničenje uličnog osvetljenja (da ne bude previše očaravajuć), nema visokih zgrada (jer su klaustrofobične) i na kućama nema brojeva (kako bi se izbeglo preterano definisanje stvari). Da bi se lakše kretali noću, lokalni stanovnici nose sa sobom džepne lampe, a ako ih upitate za smernice, odrednica koju ćete dobiti će uvek biti “na uglu” ili “između ulica I i Z”.
Kad jednom dođete…
– Dovezla sam se u Karmel i bila primljena u galeriju. To je bilo 1983. godine – kaže umetnica Floridian Meri Titus, koja danas poseduje sopstvenu galeriju u ulici San Karlos (između 5. i 6. Ulice).
– Zaljubila sam se u ovu lepotu. Drveće čempresa me je kupilo i osteila sam se se kao kod kuće – dodaje ona.
Čempresi koji diktiraju modu
Kako gradski lideri nisu bili voljni da nanose štetu velikim čempresima koji okružuju ulice Karmela tako što će im poseći korenje koje je podizalo trotoar, neravne staze postale su prepreka za stilski obučene žene. Da bi izbegli sudske sporove sa onima koje su hodajući na štiklama mogle lako da padnu i gadno da se povrede, Karmel je postao jedini grad u Sjedinjenim Državama čija je vlast zabranila nošenje cipela sa petama višim od 2 inča, mada gradonačelnik može da izda dozvolu za kršenje tog pravila.
Grad pasa
Isti oni stanovnici koji su tako voleli drveće takođe su želeli i najbolje za svoje ljubimce, što je dovelo do toga da je Karmel postao jedna od opština u SAD u kojoj su psi maksimalno i svuda dobrodošli. Njima je dozvoljeno da trče po plaži, a većina lokalnih firmi ispred ulaza drži pseće biskvite. Pet frendli je i 25 od 45 lokalnih hotela, uključujući Cipress Inn, koji jedo njene smrti bio u vlasništvu holivudske legende i borca za prava životinja Doris Dej.
Industrija koliba
Umetničko nasleđe Karmela na moru obuhvata i njegovu čudesnu arhitekturu. Zgrade po ovom gradu bi se najbolje mogle opisati kao proizvod susreta španskog stila arhitekture, fotografa Tomasa Kinkejda i Ivice i Marice. Hju Komstok, čovek bez prethodnog građevinskog ili arhitektonskog iskustva dizajnirao je veliki deo gradske bajkovite arhitekture tridesetih godina. Tada je vrednost jednog od domova koje je izgradio bila oko 100 dolara, a danas se njihova cena kreće i do 4 miliona dolara.
Blistava magla
Pored njegovih čudesnih zgrada, jedna od najkarakterističnijih odlika Karmela na moru je magla koja nadvija iznad hladne vode Tihog okeana. Kao što to rade i sa neuglednim korenjem drveća, stanovnici Karmela prihvatili su tu maglu, a mnoge umetnike je i inspirisala.
– Dok šetate ulicom i gledate tu neverovatnu maglu, u jednom momentu primetite da vam je pod nogama – rekao je slikar Bone Seler, koji objašnjava kako više voli misteriju i atmosferu magle i siluete čempresa po sivom danu nego sunce, što dokazuje i njegova slika svetionika Point Sur koji se nalazi na samo 20 milja južno od Karmela, a kog je ovekovečio okruženog gustom maglom.
Bulevar sumraka
Vedrim danima, zahvalnost za prirodnu lepotu ovog područja proteže se i van galerija Karmela na moru. Kada dođe sumrak, prijatelji se okupljaju na plaži, često sa flašom vina, praveći zabave povodom zalaska sunca tokom kojih uživaju u predstavi koju iznad Pacifika prave svetla. Za stanovnike Karmela koji nemaju umetničkog talenta, ovi zalasci sunca su način da i oni budu deo dugogodišnje umetničke reputacije koju ovaj gradić ima.
