Ako u glavnom gradu postoji mesto gde možemo da se odmorimo, udišemo čist vazduh i uživamo u retkim vrstama drveća to je onda Košutnjak.
Od 2014. godine "Šume Košutnjak" proglašene su za spomenik prirode.
Marko Perović, sa Šumarskog fakulteta, istakao je zašto je Košutnjak toliko poseban.
- Ovde je autohtono čak 5 vrsta hrastova, što se retko sreće. To su: sladun, medunac, lužnjak, kitnjak i cer. Struktura šuma je antropogeno narušena i hrastova ima znatno manje danas nego u prošlosti. U Drugom svetskom ratu nemačka okupaciona sila je izvršila čistu seču Košutnjaka. Uglavnom su ostala starija stabla dok se oni slabije podmlađuju, oni su na putu da vremenom i nestanu - rekao je Perović za Puls Srbije na Kurir televiziji.
Da se to ne bi dogodilo, 2019. godine sekretarijat za Zaštitu životne sredine grada Beograda, poverio je šumarskom fakultetu istraživanje biološke raznovrsnosti retkih i ugroženih biljaka na Košutnjaku.
Ivona Kerkez Janković, doktorant Šumarskog fakulteta, navela je koje su voćkarice najugroženije u Srbiji i navela našta se Šumarki fakultet fokusirao da bi pomogao ovoj šumi.
- Vrlo je bitan genofond šumskih voćkarica, od toga je evidentirano genofond divlje kruške i divlje trešnje kao i brekinje. Dobro je napomenuti da su te voćkarice jedne od najugroženijih vrsta na područiju cele Srbije, pa time i na ovom malom područiju šume Košutnjak. Međutim ono našta smo se mi fokusirali u molekularnom delu istraživanja, to je bio taj genofond hrastova. Specifično je zato što se oni međusebno ukrštaju, a taj njihov diverzitet omogućava neki opstanak u budućnosti njih kao individue i prenošenja tih njihovih osobina na potomstvo - rekao je doktorant Šumarskog fakulteta.
