- Manuel Uribe Garza je u najtežem periodu imao oko 600 kilograma
- Halid ibin Mosen Šari iz Saudijske Arabije imao je 610 kilograma
- Džon Brauer Minok ostao je upamćen kao najteža osoba ikada zabeležena, sa 635 kilograma
Gojaznostnije samo estetski problem, već ozbiljno zdravstveno stanje koje može povećati rizik od brojnih bolesti i drastično narušiti kvalitet života. Ipak, slučajevi ljudi čija je telesna težina premašila 500, pa čak i 600 kilograma, predstavljaju ekstreme koji su svojevremeno zapanjili i javnost i lekare.
Trojica muškaraca ostala su upamćena upravo po neverovatnim brojkama na vagi – jedan je dostigao čak 635 kilograma, drugi je uspeo da izgubi više od 500, dok je treći godinama bio prikovan za krevet. Njihove životne priče, međutim, pokazuju šta se krije iza brojki i koliko teške mogu biti posledice ekstremne gojaznosti.
Na trećem mestu nalazi se Manuel koji je imao oko 600 kg
Manuel Uribe Garza svojevremeno je postao simbol ekstremne gojaznosti, ali i čovek čiju je borbu za mršavljenje pratio gotovo čitav svet. U najtežem periodu života imao je oko 600 kilograma, a od 2002. godine nije mogao da ustane iz kreveta. Kada je nekoliko godina kasnije javno zatražio pomoć, njegova priča privukla je ogromnu pažnju, a uz pomoć lekara i nutricionista uspeo je da izgubi više od 200 kilograma.
Ipak, njegova životna priča nije bila samo priča o kilogramima. Iza neverovatnih brojki krili su se propali brak, depresija, pokušaji da promeni život, nova ljubav i venčanje kojem je prisustvovalo više od 400 ljudi.
Manuel Uribe Garza rođen je 11. juna 1965. godine u Meksiku. U jednom trenutku dostigao je težinu od približno 600 kilograma, što ga je svrstalo među najteže ljude zabeležene u istoriji.
Od 2002. godine više nije bio u stanju da napusti krevet. Ipak, uz pomoć lekara i nutricionista uspeo je da do februara 2008. izgubi približno 230 kilograma, odnosno više od trećine svoje telesne mase.
Preminuo je 26. maja 2014. godine u svom rodnom kraju. U trenutku smrti imao je oko 394 kilograma.
Manuel je živeo u San Nikolas de los Garsi, predgrađu Monterreja u meksičkoj saveznoj državi Nuevo Leon. Prema navodima agencije Associated Press, još tokom adolescencije imao je oko 115 kilograma.
Govoreći o ishrani iz mladosti, tvrdio je da nije smatrao da jede neuobičajeno.
"Jeo sam normalno, kao i svi Meksikanci – pasulj, pirinač, tortilje od brašna, kukuruzne tortilje, pomfrit, hamburgere, sendviče i pice, sve ono što jedu obični ljudi", pričao je.
Prvom suprugom oženio se 1987. godine, nakon čega su se preselili u Sjedinjene Američke Države u potrazi za boljim poslovnim prilikama.
Nastanili su se u Dalasu, u Teksasu, gde je Manuel radio kao tehničar popravljajući pisaće mašine, elektronske kalkulatore i računare.
Priroda njegovog posla podrazumevala je da gotovo čitav radni dan provodi sedeći za stolom.
"Život u Sjedinjenim Državama je takav – ideš od radnog stola do automobila. Vozio sam automobil na posao i sa posla, tako da uopšte nisam vežbao", govorio je kasnije.
Njegov sedeći način života mogao je da bude jedan od faktora koji su doprineli razvoju ekstremne gojaznosti, uz ishranu i druge faktore koji utiču na telesnu masu.
Nakon pet godina života u novoj zemlji Manuelova telesna masa naglo je porasla, a problemi su počeli ozbiljno da utiču i na njegovo psihičko stanje.
Tvrdio je da je gojaznost doprinela i raspadu njegovog prvog braka.
"Tražila je razvod. Bio sam veoma depresivan. Sve se završilo zbog moje gojaznosti, jer sam trošio mnogo novca pokušavajući da pronađem lekare, držao dijete, a samo sam dobijao još kilograma", pričao je Uribe.
Vratio se u Meksiko, a njegova situacija vremenom je postajala sve ozbiljnija. Na kraju je odlučio da javno zatraži pomoć preko nacionalne televizije.
Nakon televizijskog apela, vlasti su mu obezbedile tim lekara i kvalifikovanih nutricionista koji su pokušali da mu pomognu da izgubi kilograme.
Dobio je i ponude da se podvrgne operaciji gastričnog bajpasa u Italiji i Španiji, ali ih je odbio.
Njegov slučaj privukao je pažnju Barija Sirsa, tvorca takozvane Zone dijete. Manuel je počeo da se pridržava režima ishrane sa više proteina i manje ugljenih hidrata.
Jeo je pet manjih obroka dnevno, a na jelovniku su se, između ostalog, nalazili omleti od belanaca, salate, piletina, riba, voće i zeleno povrće.
Rezultati su bili dramatični. Do februara 2008. godine navodno je izgubio približno 230 kilograma.
Manuel je pokušao da svoju novostečenu slavu iskoristi kako bi pomogao drugim ljudima. Manuelov privatni život ponovo je dospeo u centar pažnje nekoliko nedelja kasnije.
Posle četiri godine veze, 26. oktobra 2008. godine oženio se Klaudijom. U tom trenutku imao je oko 318 kilograma, nakon što je prethodno izgubio približno 269 kilograma.
"Ja sam dokaz da ljubav možete pronaći u bilo kakvim okolnostima. Sve je pitanje vere. Imam suprugu, osnovaću novu porodicu i živeću srećnim životom", izjavio je.
Zbog njegove težine, venčanje je moralo da bude organizovano na veoma neobičan način.
Do mesta građanskog venčanja prevezen je na posebno ojačanom krevetu sa baldahinom, koji je bio postavljen na kamion. Krevet je bio ukrašen krem i zlatnim detaljima i velikim suncokretima. Ceremoniji je prisustvovalo više od 400 gostiju.
Ipak, uprkos velikoj medijskoj pažnji koju je venčanje izazvalo, ni njegov drugi brak nije potrajao. Prema rečima Manuelove majke, par se razišao približno tri i po godine pre njegove smrti.
Manuel Uribe hospitalizovan je 2. maja 2014. godine nakon što je imao više srčanih aritmija i probleme sa jetrom.
Njegovo zdravstveno stanje bilo je veoma teško, a preminuo je 26. maja 2014. godine, u 48. godini. Kao uzrok smrti navedeno je otkazivanje jetre.
Drugi najdeblji čovek na svetu imao je 610 kg
Halid ibin Mosen Šari iz Saudijske Arabije bio je drugi najdeblji čovek na svetu sa 610 kilograma, a onda je svoju težinu sveo na 70 kg i ostavio svet bez teksta!
Širom planete ljudi su u šoku gledali video 2013. godina na kojem su spasioci rušili zgradu i iz sobe kranom izvlačili Halida ibin Mosen Šarija, drugog najtežeg čoveka na svetu. U tom momentu Halid je imao 610 kilograma i bio je nepokretan. Zbog velikog broja kilograma imao je srčane i plućne probleme i dijabetes.
Iako je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao drugi po veličini čovek sa najviše kilograma, Halid je ostao upamćen u svetu i kao neverovatno odlučan i istrajan čovek koji je zabeležio i najveći gubitak težine. Sa neverovatnih 610 kilograma, uspeo je da svoju kilažu svede na 70 kilograma.
Kada je video da njegova kilaža utiče i na njegovu psihu odlučio je da potraži medicinsku pomoć. Medicinski tim je izvršio detaljan pregled čime se utvrdilo šta je uzrok njegove ekstremne gojaznosti. Zatim je taj isti tim osmislio personalizovanu ishranu, psihološku podršku i postepenu fizičku aktivnost.
Halidov put nije prošao bez prepreka, ali mu je njegova upornost omogućila da ih savlada i postigne izuzetne prekretnice.
Postepeno, ali sa velikim naporom medicinski tim je vraćao pokretljivost Halidu. Mentalni i emocionalni izazovi sa kojima se Halid suočavao bili su podjednako značajni kao i fizički.
Po kraljevoj naredbi, oko 30 lekara je pomagalo tinejdžeru, trudeći se da ga nauče zdravoj ishrani i da ga naviknu da vežba. U međuvremenu, Kalid je podvrgnut i operaciji želuca, a kretao se u kolicima i redovno išao na fizikalne terapije kako bi ponovo učio da se normalno kreće. Mladić je nakon pomenutih procedura za šest meseci izgubio više od polovine svoje telesne težine, odnosno oko 320 kilograma, a u narednim godinama i ostatak suvišnih kilograma - danas ima svega oko 68 kilograma.
Emocionalno prejedanje ovaj put bilo je isključeno i Halid je imao ozbiljnih kriza.
Kako se njegov put mršavljenja nastavljao, slavio je brojne trijumfe na tom putu. Svaki izgubljeni kilogram bila je pobeda nad nedaćama i korak ka povratku kontrole nad svojim životom. Ove pobede nisu bile samo svedočanstvo Halidove posvećenosti, već i inspiracija za pojedince koji se suočavaju sa sopstvenim zdravstvenim borbama.
Nakon što je smršao neverovatnih 150 kilograma uz dijetu i vežbu, Halid je otišao i na operaciju odstranjivanja viška kože. Nakon toga bio je potpuno drugi čovek. Danas ima 35 godina.
Ubedljivo najgojazniji čovek svih vremena
Džonu Brauer Minok, sa težinom od 635 kilograma, ušao je u istoriju kao najteža osoba ikada zabeležena.
Rođen je 29. septembra 1941. godine u Sijetlu, Vašington, od Džona Minoka i Džun Brauer. Na rođenju je težio oko 3 kg , što nije nagoveštavalo buduće probleme. Međutim, kao dete, počeo je brzo da dobija na težini. Do 12. godine, njegova težina je dostigla 133 kg , a do 22. godine 178 kg.
Minokova porodica se preselila u Belingem, gde je odrastao kao jedinac. Njegov otac, mehaničar, umro je od srčanog udara 1962. godine, a majka, medicinska sestra, nadživela ga je tri godine. Džon je imao škotsko poreklo sa očeve strane: njegov deda, Piter Minok, emigrirao je u Sjedinjene Države 1876. godine.
Uprkos ekstremnoj gojaznosti, Minok je pokušavao da vodi aktivan život. Završio je srednju školu Botel, a kasnije je sa suprugom Džin vodio jedinu taksi kompaniju na ostrvu Bejnbridž. Vozio je taksi 17 godina, što je iznenađujuće s obzirom na njegovo stanje.
Međutim, njegova težina je nastavila da raste i do 1978. godine je dostigao rekordnih 635 kg. Lekari su pretpostavili da je veliki deo mase edem, uzrokovan zadržavanjem tečnosti. Sam Minok je tvrdio da je edem glavni uzrok njegove težine, ali stručnjaci, uključujući britanskog stručnjaka Dejvida Haslama, verovali su da je zadržavanje tečnosti posledica, a ne uzrok gojaznosti.
Godine 1978, Minoh je odlučio da radikalno promeni svoj život. Po savetu lekara, prešao je na izuzetno niskokaloričnu dijetu (600 kcal dnevno) , koja se sastojala uglavnom od povrća. Međutim, to je dovelo do naglog pogoršanja njegovog stanja: postao je prikovan za krevet i hospitalizovan je tri nedelje kasnije.
Trebalo je više od desetak vatrogasaca da ga transportuju do Univerzitetskog medicinskog centra u Vašingtonu. Lekari su mu dijagnostikovali masivni edem, srčanu insuficijenciju i respiratornu insuficijenciju. Endokrinolog Robert Švarc procenio je njegovu težinu na oko 589 kg, napominjući da je to 300 kg više od bilo kog drugog poznatog pacijenta.
Džon je proveo dve godine u bolnici na dijeti od 1.200 kalorija dnevno. Kao rezultat toga, izgubio je 419 kg, što je najveći gubitak težine u istoriji medicine. U vreme otpusta, težio je 216 kg i nadao se da će dostići 95 kg.
Nažalost, nakon otpusta, Minoh je ponovo počeo da dobija na težini. Posle samo sedam dana, dobio je 91 kg, a do 1981. godine njegova težina je dostigla 432 kg.
Umro je 4. septembra 1983, u 41. godini života, od srčanog zastoja komplikovanog respiratornom insuficijencijom. U vreme smrti, težio je 362 kg.
Zbog ogromne veličine njegovog tela, Minokov kovčeg je morao biti napravljen od armirane šperploče debljine 19 mm. Bilo je potrebno 11 ljudi da ga sahrane na groblju Maunt Plezent, a grob je zauzimao dve parcele.
