Nije tajna da je danas sve veće. Bilo da su u pitanju kuće, telefoni, televizori ili automobili. U poređenju sa prošlim dekadama, sve je postalo uvećano. To uključuje i porcije hrane, ali i obime struka.
U 2024. godini, 43 odsto Amerikanaca je smatrano gojaznim, u poređenju sa samo 13 odsto tokom šezdesetih godina prošlog veka. Taj fenomen se može videti i u Srbiji. Zaista na starijim fotografijama, ljudi deluju mršavije i zdravije, u poređenju sa ljudima danas.
Stručnjaci za to krive povećan unos ultraprerađene hrane i obroka bogatih kalorijama, i upozoravaju da gojaznost može dovesti do niza zdravstvenih problema, uključujući srčana oboljenja, dijabetes, visok krvni pritisak, visok holesterol, bolesti jetre, apneju u snu i određene vrste raka, piše "Dejli mejl".
Nutricionistkinja iz Kalifornije, Otom Bejts, otkrila šta ona smatra glavnim uzrocima epidemije gojaznosti, navodeći četiri razloga zbog kojih su ljudi u prošlim decenijama bili mršaviji, uprkos tome što su se manje bavili fizičkom aktivnošću i nisu imali moderne gedžete za praćenje svog zdravlja.
Kaže da je odlučila da istraži ovaj fenomen nakon što je nedavno pogledala kratki video na Jutjubu u kojem se postavlja pitanje: "Zašto smo bili toliko mršavi šezdesetih godina?
Nutricionistkinja kaže: "To je potpuno opravdano pitanje jer smo u šezdesetim godinama imali stopu gojaznosti u Americi od oko 13 odsto."
"Da bismo to stavili u perspektivu, trenutno, zaključno sa 2025. godinom, stopa gojaznosti se približava 43 odsto, i to je prilično šokantno jer šezdesete nisu bile poznate po nekoj naročito zdravoj ishrani. Pa zašto smo onda imali toliko manji procenat telesne masti tokom šezdesetih?“
Prvi razlog porasta gojaznosti je pad učestalosti kuvanih, svežih obroka kod kuće. Nekada je to bilo pravilo, ne izuzetak.
Ti obroci su tradicionalno sadržali „neku vrstu visokokvalitetnih proteina, malo voća, hleb, povrće i verovatno mleko."
Ona objašnjava da se isti ovaj nutritivno bogat model primenjivao i na užine koje su deca nosila u školu, a tako su imala uravnoteženiju ishranu nego danas.
Na osnovu svog istraživanja o tome šta su ljudi jeli šezdesetih godina, gospođa Bejts navodi da su popularna jela bila pečena piletina, mesna štruca, goveđi gulaš, biftek i krompir.
Brza hrana se tada retko pominjala, dok danas porcije postaju ogromne – broj kalorija u jednom obroku koji sadrži popularne burgere i pomfrit može dostići i 2000 (što je dnevni unos za žene).
Otom Bejts kaže da su prednosti obroka pripremanih kod kuće manje količine šećera, više proteina i veći unos povrća. Prethodna studija Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da ljudi koji često kuvaju kod kuće unose manje ugljenih hidrata, šećera i masti nego oni koji to ne rade.
Zatim, Otom Bejts navodi da je još jedan razlog zašto je današnje društvo deblje nego ikada – ekspanzija ultraprerađene hrane. Ultraprerađena hrana, ili UPF (Ultra-Processed Food), je krovni termin za sve proizvode sa dugom listom sastojaka ili onima koji sadrže veštačke dodatke poput boja, zaslađivača i konzervansa koji produžavaju rok trajanja. Gotova jela, sladoled i kečap su neki od najpopularnijih primera UPF proizvoda, koji danas predstavljaju sinonim za hranu sa malom nutritivnom vrednošću.
Oni se razlikuju od "prerađene" hrane, koja je blago obrađena radi dužeg trajanja ili boljeg ukusa – poput suvomesnatih proizvoda, sira ili svežeg hleba.
Savetuje da se izbegava gojaznost zamenom takvih namirnica zdravijim alternativama – umesto industrijskih grickalica, preporučuje voće, povrće, orašaste plodove i semenke.
Treći razlog zbog kojeg su ljudi šezdesetih bili mršaviji, kaže Bejtsova, jeste što su bili "mnogo više slučajno aktivni".
Objašnjava: "Veliki deo radne snage tada je imao fizički zahtevnije poslove. Takođe, bilo je mnogo manje strukturirane fizičke aktivnosti, jer ljudi zapravo nisu vežbali. Moj tata uvek kaže da ga je bilo sramota kao dete jer je njegov otac bio zaljubljenik u zdrav život i trčao je, a njegovi drugovi su mu se smejali i pitali od čega beži – jer su ljudi tada imali aktivne poslove. Imali su ceo dan pun kretanja, za razliku od današnjice kada većinu dana sedimo ispred kompjutera, a uz to i putujemo do posla."
Napominje da su ljudi, s razvojem tehnologije, postali više vezani za kuću i ekrane, što znači manje fizičke aktivnosti.
Dodaje: "Moja mama kaže da je ostajanje u kući bila kazna kada je bila dete. Deca šezdesetih nisu imala ništa u zatvorenom što bi ih zabavljalo, zbog čega su morala da izlaze napolje i budu aktivna."
Konačno, Bejts ističe manjak sna kao još jedan od uzroka epidemije gojaznosti.
U poređenju sa šezdesetim godinama, danas san traje manje, dok je tada prosečan san trajao oko osam i po sati.
Komentarišući ovu promenu, Bejtsova kaže: "Manjak sna je značajno povezan sa gojaznošću i dobijanjem kilograma. Malo sna povećava nivo hormona gladi, a onda ćete se sutradan osećati mnogo gladnije. Takođe, povećava se želja za slatkišima i većim porcijama hrane.“
Nutricionistkinja krivi tehnologiju za otežano spavanje ljudi, zbog brojnih noćnih distrakcija poput laptopova, televizora i telefona.
Zaključuje: "Ljudi su nekada tokom dana bili mnogo aktivniji, pa su samim tim bili i umorniji i želeli su da spavaju. Moramo sebi ponovo da uvedemo vreme za spavanje jer ima previše iskušenja da ostanemo budni do kasno – bilo da je u pitanju bindžovanje Netfliksa ili beskonačno skrolovanje po telefonu. Moramo da postavimo vremenska ograničenja kada ćemo ići na spavanje.“
