- Septembar je poslednji trenutak za blagu prihranu zamije, i to samo ako je biljka zdrava i još aktivno raste.
- Mnogo su važniji svetlost, zalivanje i dobra drenaža: zemlja treba da se osuši između zalivanja, a voda ne sme da stoji u saksiji.
Zamija važi za jednu od najzahvalnijih sobnih biljaka, ali upravo zbog toga mnogi pomisle da joj nije potrebna gotovo nikakva nega. Septembar je poslednji trenutak u sezoni kada biljci, ukoliko i dalje aktivno raste, možemo dati blagu prihranu. Ipak, ako želite nove, snažne izdanke, mnogo je važnije šta ćete uraditi sa vodom, svetlošću i zemljištem nego koliko ćete đubriva sipati u saksiju.
Zamiokulkas, kod nas poznat kao zamija, a često i kao „dolar drvo“, omiljen je upravo zato što može da podnese uslove u kojima bi mnoge druge sobne biljke počele da propadaju.
Njegovi sjajni listovi izgledaju dekorativno tokom cele godine, dok se ispod zemlje krije njegova najveća tajna – rizomi u kojima biljka skladišti vodu i hranljive materije.
Zbog toga zamiji nije potrebno mnogo da bi bila zdrava. Naprotiv, kod nje je često presudno da ne preteramo.
Septembar može biti poslednji termin za prihranu
Kako dani postaju kraći, uslovi za rast sobnih biljaka postepeno se menjaju. Manje prirodne svetlosti uglavnom znači i sporiji rast, pa biljci više nije potrebna ista količina hranljivih materija kao tokom proleća i leta.
Ukoliko je vaša zamija zdrava, nalazi se na svetlom mestu i još uvek pokazuje znake aktivnog rasta, septembar može biti termin za poslednju blagu prihranu u sezoni.
Preporučuje se prihranjivanje tokom perioda aktivnog rasta, od aprila do septembra, i to sa polovinom doze navedene na pakovanju đubriva.
To je veoma važna sitnica: zamija nije biljka koju treba „nahraniti što više“ da bi brže rasla.
Koje đubrivo koristiti za zamiju?
Za sobnu zamiju može se koristiti odgovarajuće tečno đubrivo za sobne ili ukrasne lisnate biljke, ali u blagoj koncentraciji.
Ako proizvođač konkretnog preparata i uputstvo za vašu biljku to dozvoljavaju, poslednju sezonsku prihranu možete dati u septembru.
Najvažnije je da đubrivo nikada ne sipate u potpuno suvu zemlju. Najpre proverite supstrat i primenjujte preparat prema deklaraciji proizvoda. Koncentrovano đubrivo na suvom korenu povećava rizik od oštećenja.
I još važnije – nemojte nastaviti da prihranjujete zamiju tokom jeseni samo zato što novi izdanci još nisu izašli.
Biljka ne funkcioniše po principu „više hrane – više listova“.
Najveća tajna novih izdanaka zapravo se nalazi ispod zemlje
Ono što izgleda kao nekoliko odvojenih stabljika zapravo potiče iz podzemnog sistema rizoma.
U njima zamija čuva rezerve koje joj omogućavaju da preživi duže periode bez vode. Kada ima dovoljno svetlosti, zdravo korenje, odgovarajuću temperaturu i dovoljno hranljivih materija, iz zemlje mogu početi da izlaze novi izdanci.
Zato se rezultat dobre nege ne mora videti odmah.
Moguće je da se novi izdanak pojavi tokom jeseni ako su uslovi u stanu dobri, ali ne postoji pravilo da će se to dogoditi baš u novembru. Kod nekih biljaka intenzivniji rast počeće tek kada se produže dani.
Caka broj 1: Svetlost može biti važnija od prihrane
Zamija je poznata po tome što toleriše slabije osvetljena mesta, ali „toleriše“ nije isto što i „najbrže raste“.
Ako želite bujniju biljku, smestite je tamo gde će imati dosta jake, ali indirektne prirodne svetlosti.
Može opstati i u tamnijem uglu, ali će tamo uglavnom rasti sporije.
Sa druge strane, jako direktno sunce može oštetiti listove. Zato je mesto sa filtriranom svetlošću odličan kompromis.
Caka broj 2: Ne zalivajte je po kalendaru
Jedna od najčešćih grešaka jeste pravilo: „Zalivam je jednom nedeljno.“
Kod zamije zaboravite kalendar.
Zemlja treba da se osuši između zalivanja.
Gurnite prst dublje u supstrat ili podignite saksiju. Ako je još teška i zemlja vlažna, sačekajte.
Kada zalivate, uradite to temeljno, ali pustite da višak vode potpuno izađe kroz drenažne otvore.
Voda koja danima stoji u ukrasnoj saksiji ili podmetaču mnogo je opasnija za ovu biljku od nekoliko dodatnih dana bez zalivanja.
Caka broj 3: Žuti listovi ne znače automatski da je biljka gladna
Kada listovi počnu da žute, mnogi odmah posegnu za đubrivom.
To može biti potpuno pogrešan potez.
Kod zamije je potrebno prvo proveriti koliko je zemlja vlažna. Previše vode može dovesti do problema sa korenom i rizomima, a dodatna prihrana tada neće rešiti uzrok.
Ako je supstrat stalno mokar, neprijatno miriše ili biljka počinje da omekšava pri osnovi, problem nije nedostatak hrane.
Caka broj 4: Saksija mora da ima dobru drenažu
Zamija traži dobro drenirano zemljište i saksiju iz koje višak vode može nesmetano da izađe.
Ukrasna saksija bez drenažnog otvora može izgledati lepše, ali ako se voda zadržava oko korena, stvara se idealan teren za njegovo propadanje.
Ako držite biljku u plastičnoj saksiji sa rupama, a nju potom stavljate u ukrasnu, nakon zalivanja proverite da se voda nije zadržala na dnu spoljne posude.
To je mala navika koja može napraviti ogromnu razliku.
Caka broj 5: Obrišite joj listove
Sjajni tamnozeleni listovi zamije lako skupljaju prašinu.
Tokom jeseni, kada je prirodne svetlosti ionako manje, nema razloga da joj dodatno otežavamo posao debelim slojem prašine.
Povremeno listove nežno prebrišite vlažnom mekom krpom.
Ne morate koristiti sredstva za „sjaj listova“ – obična voda i meka krpa sasvim su dovoljne za uklanjanje prašine.
Caka broj 6: Nemojte je stalno premeštati u veću saksiju
Velika saksija ne znači automatski i veliku biljku.
Ako mala zamija završi u ogromnoj količini supstrata, zemlja može mnogo duže ostajati vlažna jer koren još nije dovoljno razvijen da koristi vodu iz cele saksije.
Zato se pri presađivanju obično bira samo nešto veća posuda, uz dobru drenažu.
A ako koren i rizomi imaju dovoljno prostora i biljka izgleda zdravo, nema potrebe da je presađujete samo zato što je stigla jesen.
Još jedna greška: Ne pokušavajte da „probudite“ zamiju usred zime
Kada stignu kratki zimski dani, rast može znatno da uspori.
To nije znak da sa biljkom nešto nije u redu.
Umesto da je terate na rast dodatnim đubrivom i čestim zalivanjem, prilagodite negu uslovima u stanu. Što ima manje svetlosti i što je prostorija hladnija, zemlja će uglavnom sporije gubiti vlagu.
Zato pre svakog zalivanja proverite supstrat.
Šta uraditi sa zamijom baš u septembru?
Ako želite da biljku pripremite za hladniji deo godine, napravite jednostavnu proveru: pogledajte da li je supstrat propustan, uklonite vodu iz podmetača, očistite prašinu sa listova i premestite biljku na mesto sa dovoljno indirektne svetlosti.
Ako je zdrava i još aktivno raste, možete joj dati poslednju blagu prihranu prema uputstvu proizvoda, bez prekoračenja preporučene koncentracije.
Posle toga nemojte juriti nove izdanke.
Kod zamiokulkasa strpljenje je često najbolja „prihrana“. Zdravi rizomi mogu dugo izgledati kao da se ništa ne događa, a onda iz zemlje iznenada izbije svetlozeleni novi izdanak.
