Ako ste se ikada uhvatili kako sedite u automobilu na parkingu ispred prodavnice, zurite u svoju listu obaveza i osećate kao da vam se ona podsmeva, znajte da to nije vaša lična slabost, već problem sa stresom koji proživljavaju milioni ljudi širom sveta.
Potpuno je normalno da se povremeno osećate preplavljeno, iscrpljeno i blokirano. Međutim, ono što je važno jesu koraci koje preduzimate kako biste ponovo stali na noge.
U nastavku vam donosimo sedam strategija koje neće magično rešiti problem, ali mogu pomoći da se ublaži onaj neprijatan osećaj da je život postao nepodnošljiv.
1. Prestanite da pokušavate da rešite sve odjednom
Glavna zamka preopterećenja jeste to što vaš mozak počinje da zahteva da rešite sve probleme istovremeno. Ali, što više pokušavate da popravite čitav svoj život odjednom, to više ostajete zaglavljeni.
Jedan od najefikasnijih načina da se izborite sa osećajem da vam je sve postalo preteško jeste da zapišete sve što vam prolazi kroz glavu. Prenošenje misli na papir ili u beleške na telefonu je poput prebacivanja nepotrebnih fajlova na eksterni hard disk: to oslobađa prostor u radnoj memoriji (RAM) i vaš mozak prestaje da bruji.
Na taj način pratite probleme bez potrebe da se odmah uhvatite u koštac sa svima njima, što vas oslobađa pritiska. Kada jasno vidite šta sve treba da se uradi, lakše možete da odredite prioritete i fokusirate se na sledeći korak.
2. Odaberite jednu malu akciju
Kada smo preopterećeni, naš mozak teži da dramatizuje, zbog čega mislimo da će se sve raspasti ako odmah ne preduzmemo nešto veliko. Takav način razmišljanja parališe, i kao rezultat toga sedimo, zurimo u brdo zadataka i ne pomeramo se s mesta.
Ovde pomaže "princip pet minuta". Zapitajte se: Koja je najmanja akcija koju mogu da uradim za pet minuta sa gotovo nimalo truda?
Možete izbaciti smeće, skloniti jedan tanjir iz sudopere, odgovoriti na onaj jedan imejl koji vas muči već nedelju dana ili podići neku stvar sa poda koja vam bode oči.
Možda deluje smešno beznačajno, ali pet minuta akcije je uvek bolje od dva sata samokritike zbog neaktivnosti. Mali korak pokreće zamajac, a nakon njega često sledi sledeći.
3. Aktivirajte telo kroz čula
Anksioznost radi jednu groznu stvar: tera vas da zaboravite na sopstveno telo. Sva vaša pažnja je usmerena na strašne misli i čini se da nema izlaza.
Logika i razum su ovde bespomoćni, zbog čega je važno da se ponovo pokrenete kroz senzorno uzemljenje. Ovo nije nikakva duhovna praksa, već jednostavan fiziološki trik: kada aktivirate svoja čula, vaš nervni sistem dobija signal da ste bezbedni i anksioznost se smiruje.
Pokušajte sledeće:
- Istuširajte se prohladnom ili kombinovanom (toplo-hladnom) vodom.
- Polako popijte čašu hladne vode.
- Zapalite sveću i udišite njen miris.
- Stegnite kocku leda u dlanu.
- Pomazite mačku ili psa, obraćajući pažnju na teksturu i dodir.
Ove akcije vraćaju vašu pažnju na telo i podsećaju vas da vas u ovom trenutku ne juri nikakav tigar, već da opasnost postoji samo u vašim mislima. To smanjuje intenzitet emocija i vraća vam osećaj kontrole.
4. Napravite desetominutnu pauzu bez telefona
Moderni svet nas drži na kratkoj uzici obaveštenja. Telefoni nam stalno zvone, svetle i zahtevaju pažnju. Kada je preopterećenje već veliko, ekran samo pojačava haos u glavi.
Uradite suprotno: odložite telefon i poklonite sebi deset minuta tišine. Možete jednostavno sedeti napolju i gledati u nebo, polako oprati sudove, bojiti sliku po brojevima, ležati na podu i zuriti u plafon ili prosto slušati tišinu.
Glavni cilj ove prakse je odmor za mozak i kratak reset. Ponekad je deset minuta tišine sasvim dovoljno da osetite kako lakše dišete i kako možete ponovo da krenete napred.
5. Proverite ton kojim se obraćate sebi
Kada ste preplavljeni obavezama, vaš unutrašnji glas vas retko podržava. On se često pretvara u surovog kritičara koji vam govori da ste slabi, lenji, neuspešni i slično. Takav monolog vam ne pomaže da se saberete i poboljšate život, jer to nije motivacija, već unutrašnje zlostavljanje.
Tajna je u tome da promenite ton kojim se obraćate sebi. Zamislite da je pored vas prijatelj koji se nalazi u istoj situaciji: umoran, zbunjen, tužan. Sigurno mu ne biste rekli da je bezvredan, već biste mu pružili podršku.
Pokušajte da tretirate sebe na isti način. Naravno, to neće potpuno ukloniti sav teret, ali će pomoći da se ublaži bol koji dolazi od samokritike.
6. Prebacite se na režim uštede energije
Telefoni aktiviraju režim uštede baterije kada im ponestane energije, a ljudi bi trebalo da nauče da rade isto to. U danima kada vam se čini da je život nepodnošljiv, nema potrebe da od sebe zahtevate maksimum.
Birajte jednostavnu hranu koja se lako priprema, obucite udobnu odeću i svedite svoju listu obaveza samo na ono najosnovnije. Otpustite ideju da morate biti produktivni po svaku cenu.
Važno je razumeti: odmor ne morate da zaslužite. Ponekad je najbolja stvar koju možete da uradite to da smanjite opterećenje i dozvolite svom telu i mozgu da se oporave, umesto da radite do tačke potpune iscrpljenosti, obećavajući sebi da ćete se opustiti jednog dana.
7. Održavajte kontakt sa drugim ljudima
Preopterećenost nas često tera da se izolujemo čak i od onih koji su nam najbliži. Čini nam se da ne treba nikoga da zamaramo jer moramo sami da se izborimo sa svojim problemima, ali upravo u takvim trenucima ljudski kontakt postaje naš pojas za spasavanje.
Ovde nije reč o dugim razgovorima i teškim ispovestima, ponekad je sasvim dovoljno da napišete kratku poruku prijatelju, pozovete roditelje na nekoliko minuta, prošetate sa nekim ili jednostavno provedete vreme u društvu osobe kojoj verujete.
Čak i ti mali kontakti vraćaju osećaj stvarnosti i smanjuju osećaj izolovanosti. Prisustvo drugih ljudi nas podseća da život ide dalje, čak i kada nam neki njegovi delovi deluju preteško.
Stil/Dzen