"Najveće zadovoljstvo za čoveka je da pobedi svoje neprijatelje, da ih potera ispred sebe, da im otme sve što poseduju, da vidi lica svojih dragih voljenih okupana suzama, da im osedla konje, da zagrli njihove žene", reči su čuvenog Džingis-kana koje se vekovima prenosi u sličnim verzijama.
Naime, osnivač Mongolskog carstva, Džingis-kan je bio u stanju da obuzda svoje emocije kada je to bilo potrebno i da radi ono što je bilo potrebno. Stoga je njegov stav prema ženama svojih neprijatelja bio surov, ali pragmatičan — u potpunosti u skladu sa kulturom evroazijskih nomada s početka 13. veka.
Šta je Džingis Kan uradio ženama svojih neprijatelja?
Nije stvar u tome da su Turci i Mongoli posebno loše postupali prema njima. Samo je u to vreme žena bila, pre svega, vlasništvo muških ratnika i statusni simbol. To važi za sve kulture i religije.
S obzirom na to da stočarstvo ne zahteva nikakvu posebnu fizičku snagu, žene su bile samo malo lošije od muškaraca u obavljanju svih dužnosti nomada.
Zato su u srednjem veku žene iz stepskih naroda uživale veće poštovanje od svojih komšija iz naseljenih zemalja. To je prvenstveno zato što je mongolska ili turska žena mogla da jaše konja i puca iz luka, dok Kineskinja, Persijanka ili Ruskinja to nije mogla.
Međutim, jedno je posedovati ženu, a sasvim drugo posedovati strankinju. Zato je Džingis-kanov otac, Jesugej Bagatur, ukrao njegovu buduću ženu, Hoelun, od Merkita. A sami Merkiti, mnogo godina kasnije, u znak odmazde, ukrali su Borte, Džingis-kanovu ženu.
Harem Džingis-kana
Nije sasvim jasno kada je tačno Džingis-kan počeo da sastavlja svoj harem. Ali posle Borte, njegove sledeće žene pomenute po imenu bile su tatarske sestre Jesugen i Jesui. Štaviše, prva je zamolila kana da je dobro tretira odmah u njihovom bračnom krevetu. Kan je obećao, a zauzvrat je devojka otkrila skrovište svoje mnogo lepše sestre. Obe su uživale u bogatstvu i moći, i dobile su velike zemljišne posede.
Kulan je bila ćerka meretskog poglavice, jednog od najžešćih protivnika. Nakon kapitulacije plemena 1204. godine, lepotica je poklonjena njegovom osvajaču. Običan ratnik trebalo je da je dostavi u neprijateljski štab. Ali ona je ponosno prišla Džingis-kanu i ponudila mu da prenoći sa njom.
Kulan hatun - žena koja se izborila za mesto kraj vladara
Kasnije je dobila titulu hatun, odnosno kanove žene. Postala je jedina žena koja je pratila svog muža u pohodima. Njeni sinovi, Kulkan i Haračar, bili su drugi po statusu, odmah posle Bortine dece. Čak i u starosti, ova druga je uživala u muževljevoj naklonosti i smatrana je njegovom omiljenom ženom.
Muge Hatun je data Velikom Kanu kada su njegovi posedi stigli do Ujguristana. Njeno malo i ne baš moćno pleme Bekrin živelo je u planinama i, prema istoričaru dinastije Ilhaklida, Rašidu ad-Dinu, „nedavno je steklo ime Mongoli“. Međutim, zbog svoje lepote, Muge je postala jedna od omiljenih žena svog gospodara.
Điuerbesu je bila carica Kara-Hitajskog kanata, koji se, prema kineskoj tradiciji, nazivao Carstvom Ljao. Visokorodna dama zadržala je svoj položaj kada su Najmani osvojili zemlju 1211. godine. Državu je potom osvojio Džingis-kan, a prema savremenicima, Điuerbesu je iznela nekoliko nelaskavih komentara o Mongolima. Međutim, istog dana, ona je dobrovoljno došla u kanov šator. Bio je toliko očaran da ju je nazvao svojom ženom.
Plemićke žene koje je zarobio Džingis-kan dobro prolazile
One višeg ranga kan je uzimao u svoj harem. Ostale su date njegovim sinovima, vodeći se pravilom da zemlje iz kojih potiču treba da budu uključene u odgovarajuće uluse (regione). Na primer, ćerka horezmšaha, kan sultan, data je Džučiju, zajedno sa celim Horezmom.
S druge strane, njena baka, neprivlačna i politički neefikasna Terken Hatun, odvedena je na Džingis-kanov dvor. Tamo je živela naredne decenije, a njena situacija je bila užasna. Žena koja je ranije vladala ogromnom zemljom bila je primorana da prisustvuje kanovim večerama kako bi pokupila nekoliko zalogaja hrane. Ostatak vremena nije dobijala hranu.
