Ovakav razvoj situacije se nije mogao predvideti. Početak njenog života je delovao obećavajuće. U ona vremena, žena se baš i nije pitala povodom izbora muža. Ako joj ga otac ne bi izabrao, đuvegija bi već izabrao sam sebe, tako što bi oteo ženu na koju je bacio oko.
Žena u svetu muškaraca
Hoelun je bila udata za Čiledua, poglavicu jednog omanjeg plemena, i čini se da je bila srećno udata, sve do trenutka kada je poglavica susednog plemena bacio oko na nju. Preduzeo je potrebne mere, odnosno oteo je, i time je stvar njegove ženidbe bila rešena.
U prilog tvrdnji da je ona bila srećno udata žena ide činjenica da je u trenutku otmice pocepala bluzu sa sebe i bacila je nesrećniku od svog muža, uz molbu da se seća njenog mirisa dok je živ. Verovatno je ipak znala za koga se udala, čim se tako radikalno oprostila od njega, pošto ovom nije palo na pamet da se uzrujava i pokušava da vrati svoju suprugu.
Patila je tako u novoj zajednici, verovatno se nadajući prijatnom iznenađenju od strane svog već bivšeg muža. Onda je shvatila da kako vreme ide ona ne postaje mlađa, okrenula se oko sebe i shvatila da je udata za poglavicu, koji pride i nije bio divljak nego jedno umiljato i nežno stvorenje i tako se rodila ljubav između dvoje novih supružnika.
Kada se već rodila ljubav, bio je red da se rodi i koje dete. Uskoro su njih dvoje dobili prvog sina, koji je u toku rođenja u šaci čvrsto stiskao komad zgrušanog tkiva, što je smatrano znakom izuzetne snage. Dali su mu ime Temudžin.
Hoelun je smatrana za izuzetno mudru ženu i muž je često tražio njen savet u pogledu vođenja plemena. Istini za volju, mongolska plemena su i inače cenila žene više nego što su pojedinci bili voljni da priznaju. Naime, muškarca koji bi potcenjivao žensko mišljenje i odbijao i da raspravlja sa ženom na bilo koju temu su smatrali nezrelim i nemuževnim.
Žena na čelu plemena?
Onda su počela krizna vremena za pleme, a i Hoeluninu porodicu. Toliko krizna da su morali da Temudžina prodaju u susedno pleme. Dalje se desilo to da je Hoelunin muž otrovan u toku gozbe sa Tatarima, koji i inače nisu podnosili Mongole, tako da i nije čudo što je skončao tako kako jeste.
Kako obično biva posle smrti poglavara, cela rodbina se sjatila da se izbori za mesto naslednika, podrazumevajući po nepisanim plemenskim pravilima da Hoelun ne polaže pravo na presto. Međutim, kako bi ova priča bila besmislena da se ona povinovala, za pretpostaviti je da je učinila upravo suprotno.
Hoelun je prva žena koja je sebi dala za pravo da se meša u način uređenja nomadskog života, i uvela je totalnu revoluciju, uz podršku svoje dece sa pojačanjem u vidu Temudžina koji se u međuvremenu vratio kući. Revolucija, naravno, nije prošla glatko kako je ona zamislila. Rođaci i vazali njenog muža su odbijali da žive pod njenom vladavinom, pa su pokupili prnje i rešili da osnuju novo pleme.
Hoelun se nije dala zbuniti, već je pokupila zastavu – obeležje svog plemena, i krenula za odmetnicima. Deo plemena je bio u totalnom šoku kada ih je našla, pa je uspela da ih pokupi, a ostatak je nastavio svojim putem, i dalje odbijajući da joj se povinuje. I ne samo da se nisu povinovali, nego su joj ukrali i krdo stoke, što je ravno smrtnoj presudi kada živiš kao nomad.
Jedino što joj je ostalo od muževljeve zaostavštine je njegova najmlađa žena (pleme je, naravno, bilo uređeno tako da je muškarcima bilo dopušteno da imaju više žena) i dete, pa je na svoje petoro dece uprtila i to dvoje i krenula u borbu za opstanak.
Sledi scena sa početka teksta. Okrutna stepa, korenje i bobice, i Hoelun koja objašnjava svojim sinovima, naročito najstarijem, Temudžinu, da su oni predodređeni da budu vladari samim svojim poreklom. I koliko god Temudžin bio skeptičan u pogledu toga, uzimajući u obzir trenutnu situaciju, ona je govorila da vladara ne određuje imovinsko stanje, već poreklo i geni koje nosi. Između ostalih, deo gena je pripadao njihovom ujaku Kabulu, prvom čoveku koji je ujedinio Mongole.
Zadojen tim pričama o svojim precima, i uopšte pričama o mudrim herojima, Temudžin je izašao iz depresije i beznađa, i tako se “rodio” Džingis Kan i njegova ideja o idealnom kanu koji će opet ujediniti Mongole.
Žena koja je rodila najvećeg ratnika
Džingis Kan se oženio, a mlada je u brak na poklon Hoeluni donela bundu od samurovine, takozvani “crni dijamant“, i danas najcenjenije od svih krzna. Mada su i dalje bili u očajnoj finansijskoj situaciji, Hoelun je uradila nešto mnogo pametnije od toga da krzno trampi za neko fino krdo ovaca.
Razmišljala je na duge staze i poklonila to krzno Togril Kanu, vrlo moćnom čoveku u to vreme, koji se odužio tako što je uzeo Hoelun i njenu porodicu pod svoje okrilje. Majka je najbolji PR, to se već zna. Kako su se našli u milosti Togril Kana, među narodom je krenula da kola glasina da je mladi Temudžin, kasnije Džingis Kan, “izabran od boga“ i tako kreće priča o njegovom usponu.
Uspon Džingis Kana se dešavao postepeno, i uz svesrdnu pomoć njegove majke. Čak i u periodu ratovanja sa Kinom, gde je Džingis Kan proveo u zatočeništvu celu deceniju, Hoelun je uspela da održi plemena na okupu i svi zajedno su čekali povratak vladara i dalja osvajanja, ubeđeni da su u sigurnim rukama. Narod je još za njenog života opevao njenu mudrost. Džingis Kan se vratio, dok je Hoelun, pored savetovanja svog sina, brinula i o ratnoj siročadi.
Poživela je dovoljno da posvedoči uspehu svog sina, a na samom kraju svoje sage, proglašena je sveticom. No, verovatno je ništa od ovoga i nije čudilo, jer je već u onoj stepi dok je kopala korenje, znala da neće to raditi doveka, i da ima uz sebe Džingis Kana.
