Legendarni Borislav Bora Stanković bio je srpski pripovedač, romansijer, dramatičar i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma. Njegov roman "Koštana" i danas je nezaobilazno štivo srpske književnosti, a malo ko zna da je inspiraciju za Koštanu pronašao u pevačici i igračici romskog porekla Maliki Eminović.
Bora Stanković je opisivao svoju Koštanu, romsku lepotcu iz Vranjske banje na veoma živopisan način - Ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute…
Međutim, ova junakinja vedrog duha, koja je život posvetila pesmi sa kojom se poistovećivala, stvorena je po čuvenoj romskoj pevačici. Kako se govori, zbog koje su vranjanski age i begovi "gubili glave i rasprodavali imovinu". Od malih nogu je svirala i pevala sa ocem i bratom po kafanama i privatnim slavljima, a zbog lepote i šarma o njoj se nadaleko čulo.
O tome da li su se Bora i Malika ikada sreli postoje različite verzije. Po jednoj, to se dogodilo samo jednom – budući pisac tada je bio gimnazijalac i u mehanu u kojoj je Malika pevala došao je samo jednom i to baš kako bi se uverio u njemu lepotu i čari. Video ju je, ali nisu razmenili nijednu reč.
Po drugoj priči, onoj koju je posle i Bora Stanković podržao, on je, odrastajući u Vranju, za lepu romsku pevačicu samo čuo jer je njena trupa bila najbolja i najčešće pozivana da nastupa po kućama imućnih Vranjanaca, ali je pre pisanja "Koštane" zapravo nikada nije video. Njihov prvi susret odigrao se u jednoj kafani u Vranjskoj banji mnogo pošto se Borina "Koštana" već igrala u pozorištima širom Srbije.
Tužan kraj i večni život na sceni
Malika je nastavila da živi proseći i moleći za pomoć dok ju je starost neumitno sustizala. Najpoznatiju fotografiju starice koja je nekada svojom pesmom i igrom muškarce dovodila do ludila, a žene do gneva načinile su Helena King i Vida Metenson, vaspitačice "Amerikanskog doma za ratnu siročad" u Vranju.
Poslednje što se o njoj čulo štampano je u Politici 6. aprila 1941. godine. Bio je to primerak novina koji zbog nacističkog bombardovanja koje je počelo istog dana nikada nije pronašao put do čitalaca.
– A kada je pridobijete priča vam sve, cigareta i koji dinar tu mnogo pomažu. Možda bi htela da joj sve ponovi, da još jedanput zapeva i prstima zatrese daire, ali ne može. Sve je prošlo. Njenim bićem gospodare starost i beda. Jedino rakijom, kada je ima, greje staračku dušu, a Maksut je za to kori, što pije. Na njegove prekore ga ona molećivo gleda sa zatupelim sjajem u očima kao da bi mu htela reći: "Ne diraj me, još to mi je ostalo…" – zabeležio je neki stari novinar Politike svoj susret sa Koštanom.
Veruje se da je Koštana – Malika preminula 1945. u 73. godini života u Vranjskoj banji. Dok je Bora umro 21. oktobra 1927. godine, u 53. godini života.
U jednoj trošnoj kući na Dorćolu tekli su poslednji minuti ovozemaljskog života Borisava Bore Stankovića. Umro je okružen svojim najmilijima. Pored njega su bile ćerke i supruga.
Poslednji dan, jednog od najplodnijih pisaca na ovim prostorima, na svom početku nije nagoveštavao šta će se desiti.
Bio je petak. Veče. Bora je stigao pred zgradu Narodnog pozorišta u Beogradu. Pripremalo se izvođenje "Tašane". Nije ušao u zgradu. Pozlilo mu je i odmah je pozorišnim fijakerom prebačen u kuću koja je bila na obližnjem Dorćolu.
Pred ponoć je umro. Sahranjen je, kako je zabeležila istorija, 23. oktobra, u nedelju "bez muzike i pevačkog društva, bez učenika i profesora". U martu iste godine penzionisan je državnim ukazom. Zvanični podaci govore da je pisac preminuo od uremije, prenosi Danas.rs.
Najveća ljubav Bore Stankovića
Njegov život obeležila je ljubav prema jednoj ženi koju je upoznao na neobičan način.
Naime, pisac je bio sujeveran, verovao je u sudbinu, "fatalni čas" i da neka nedivljiva ruka vodi i upravlja svakim čovekom, pa i njime.
Jednog dana, šetajući ulicom Kralja Milana u Beogradu, zastao je ispred jedne fotografske radnje i u moru izloženih slika, ugledao ženu svog života. Kraj izloga je prošao još nekoliko puta, diveći se ženi sa slike. Međutim, nije znao ko je ona, a onda je sudbina ponovo umešala prste.
Isto veče, Bora se sa prijateljima pojavio na maskembalu, na kojem je bila i ona. Angelina Milutinović!
Sujeveran kakav je bio, znao je da je to - to! Prvo ga je saznanje da pred sobom ima ženu svog života uplašilo, priznao je kasnije da je hteo da pobegne, ali se ipak pribrao i, klecavih kolena, prišao dami i predstavio se.
Venčali su se nedugo potom i ostali zajedno "dok ih smrt ne rastavi". Imali su tri ćerke - Desanku, Stanku i Ružicu, a Bori je Angelina postala i ostala najveći oslonac u životu.
