Čuveni Bora Stanković ju je opisao kao najlepšu ženu među južnjakinjama. Bila je živa vatra, pevačica i igračica romskog porekla i zvala se Malika Eminović, Koštana.
Bora Stanković je opisivao svoju Koštanu, romsku lepotcu iz Vranjske banje na veoma živopisan način - Ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute…
Međutim, ova junakinja vedrog duha, koja je život posvetila pesmi sa kojom se poistovećivala, stvorena je po čuvenoj romskoj pevačici. Kako se govori, zbog koje su vranjanski age i begovi "gubili glave i rasprodavali imovinu". Od malih nogu je svirala i pevala sa ocem i bratom po kafanama i privatnim slavljima, a zbog lepote i šarma o njoj se nadaleko čulo.
I o tome da li su se Bora i Malika ikada sreli postoje različite verzije. Po jednoj, to se dogodilo samo jednom – budući pisac tada je bio gimnazijalac i u mehanu u kojoj je Malika pevala došao je samo jednom i to baš kako bi se uverio u njemu lepotu i čari. Video ju je, ali nisu razmenili nijednu reč.
Po drugoj priči, onoj koju je posle i Bora Stanković podržao, on je, odrastajući u Vranju, za lepu romsku pevačicu samo čuo jer je njena trupa bila najbolja i najčešće pozivana da nastupa po kućama imućnih Vranjanaca, ali je pre pisanja "Koštane" zapravo nikada nije video. Njihov prvi susret odigrao se u jednoj kafani u Vranjskoj banji mnogo pošto se Borina "Koštana" već igrala u pozorištima širom Srbije.
Tužan kraj i večni život na sceni
I tako je Malika nastavila da živi proseći i moleći za pomoć dok ju je starost neumitno sustizala. Najpoznatiju fotografiju starice koja je nekada svojom pesmom i igrom muškarce dovodila do ludila, a žene do gneva načinile su Helena King i Vida Metenson, vaspitačice "Amerikanskog doma za ratnu siročad" u Vranju.
Poslednje što se o njoj čulo štampano je u Politici 6. aprila 1941. godine. Bio je to primerak novina koji zbog nacističkog bombardovanja koje je počelo istog dana nikada nije pronašao put do čitalaca.
– A kada je pridobijete priča vam sve mnogo, mnogo… Cigareta i koji dinar tu mnogo pomažu. Možda bi htela da vam sve ponovi, da još jedanput zapeva i prstima zatrese daire, ali ne može. Sve je prošlo. Njenim bićem gospodare starost i beda. Jedino rakijom, kada je ima, greje staračku dušu, a Maksut je za to kori, što pije. Na njegove prekore ga ona molećivo gleda sa zatupelim sjajem u očima kao da bi mu htela reći: "Ne diraj me, još to mi je ostalo…" – zabeležio je neki stari novinar Politike svoj susret sa Koštanom.
Veruje se da je Koštana – Malika preminula 1945. u 73. godini života u Vranjskoj banji.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
