Smrt je jedna od najčešćih tema oko koje se ispredaju različite misterije i sujeverja. Ipak, kako u stvarnom životu izgleda spremanje pokojnika na poslednji put, najbolje svedoči iskustvo onih koji se tim poslom profesionalno bave.
Viktor M. Svini, pogrebnik i direktor pogrebnog preduzeća, posvetio je svoju karijeru pripremi tela preminulih i organizaciji sahrana. Njegov posao podrazumeva ne samo tehničku stranu pripreme pokojnika već i rad sa ožalošćenim porodicama, koje se suočavaju s gubitkom voljenih osoba.
Priprema tela pokojnika
Jedno od najčešćih pitanja koje mu ljudi postavljaju jeste da li se telo pokojnika kupa. Svini odgovara da se svaki pokojnik koji mu bude poveren obavezno kupa i da mu se pere kosa šamponom. Taj postupak se obavlja dok telo leži, jer bi bilo nemoguće pokušati da ga podupru da stoji.
Pored toga, često se postavljaju pitanja o restauraciji tela preminulih koji su pretrpeli teške povrede. Na primer, ukoliko je neko pogođen metkom između očiju, a ostatak glave ostane netaknut, pogrebnici koriste pamuk ili neki čvršći materijal kako bi popunili ranu, a zatim je prekrivaju voskom da bi izgledalo prirodno.
Jedna od najbizarnijih tema vezanih za pripremu tela jeste zatvaranje usta pokojnika. Iako se često veruje da pogrebnici usta zašivaju, Svini objašnjava da se to ne radi na klasičan način. Umesto toga, koristi se posebna tehnika pomoću koje se konac provlači kroz nosni septum i zatim povezuje s donjom vilicom, kako bi usta ostala zatvorena.
Poziv koji oblikuje život
Svini smatra da ovaj posao nije samo zanat, već i poziv. „Moraš biti pozvan da radiš ovaj posao“, ističe on. Radni sati su dugi, nepredvidivi i emocionalno iscrpljujući, ali i pored toga, Svini oseća da je rođen za ovu profesiju.
Od malih nogu želeo je da postane sveštenik, ali kako je odrastao, shvatio je da to nije njegov put. Prekretnica se dogodila kada mu je kum poklonio knjigu „The Undertaking“ Tomasa Linča, koja mu je otvorila vrata u svet pogrebništva. Ta knjiga, spoj poezije i memoara, inspirisala ga je da pronađe način da služi ljudima na pastirski način – ali ne kao sveštenik, već kao pogrebnik.
Život pogrebnika
Svini, sada 31-godišnjak, ističe da ova profesija nije uobičajena karijera. Njegovi bliski prijatelji nisu bili iznenađeni njegovim izborom, ali poznanici i stranci ponekad reaguju sa zatečenošću.
Svini često razmišlja o smrti, ne samo u profesionalnom smislu, već i na ličnom nivou. „Dovoljno je sahraniti jednu osobu svojih godina da bi se snažno osvestilo: smrt dolazi za sve“, kaže on. Nije hladan niti ravnodušan prema smrti – jednostavno je realista.
Tokom pandemije COVID-19, njegova profesija dobila je novi značaj. Iako se strogo pridržavao svih mera predostrožnosti, nije se plašio smrti. „Idem na ispovest svake druge nedelje. Šta više čovek može da uradi da pripremi svoju dušu za kraj?“
Vera kao oslonac
Svini ne krije da mu njegova katolička vera daje utehu u radu. Veruje da telo nosi dušu kroz život i da je njegov zadatak da pomogne porodicama da mu odaju počast. Svestan je stereotipa da su pogrebnici „umrtvljeni“ za smrt, ali tvrdi da to nije tačno. „Možda neki i jesu, ali ja sigurno nisam“, kaže on.
Porodični život i sećanja
Svini je odrastao u predgrađima Detroita i Kolumbusa, pre nego što se preselio u Bismark, Severnu Dakotu. Diplomirao je 2013. godine na Univerzitetu u Minesoti i stekao licencu kao pogrebnik i balzamer. Danas živi u Vorenu, Minesoti, sa suprugom Pejdž i njihovom decom – Edmundom, Arturom i Fionom.
Novembar mu je posebno značajan mesec. Njegov najbolji prijatelj izvršio je samoubistvo pre nekoliko godina, a poslednji put su razgovarali 2. novembra, na Dušni dan. Ta tragedija ostavila je dubok trag na njega, ali ga je i naučila važnoj lekciji o hrišćanskoj nadi.
Svini priznaje da njegov posao može ljude udaljiti od vere, ali njega je učvrstio u njegovom uverenju. „Služim hrišćanima i nevernicima svih vrsta, ali ne oklevam da podelim u šta verujem.“
Na kraju, Svini svoju profesiju ne vidi samo kao zanat, već kao čin služenja. Njegova uloga nije samo da pripremi telo pokojnika, već i da pomogne porodici da pronađe utehu i mir u trenucima najveće tuge.
