Kritiku niko od nas ne doživljava pozitivno. Pogotovo ako dolazi od osoba do kojih nam je veoma stalo. Kako se ponašati kada nas drugi kritikuju i kako je obrnuti u svoju korist znaju psiholozi.
Ovu magičnu formulu "obrtanja kritike u svoju korist" opisala je psiholog Marina Melija u knjizi "Uspeh je lična stvar".
Kada vas neko kritikuje prvi korak je da kažete:
Prvi korak. Recimo: "Da!"
Kada čujemo neku kritiku upućenu nama, ma u kojoj formi se pojavila, moramo se, pre svega, izboriti sa prvom emocionalnom reakcijom i priznati pravo druge osobe na tu tvrdnju, na sopstveno mišljenje.
Iz iskustva znamo da kritikovanje drugih nije lagan posao. Ako je ta osoba skupila hrabrosti da vam uputi kritiku, znači da je imala ozbiljan razlog za to. Mnogo je više iskrenosti kod osobe koja kritikuje, nego kod osobe koja samo klima glavom ili ćuti.
Stoga pokažite spremnost da saslušate kritiku. Kažite "Da, hvala ti na kritici". Nakon toga zamolite osobu koja vas kritikuje da obrazloži svoju kritiku
"Bila bih vam zahvalna ako biste mi objasnili detalje." To će osobu koja vas kritikuje da ponutka da malo detaljnije i pažljivije obrazloži kritiku datu "na prvu."
Drugi korak. „Ali…”
Kada razumemo tuđe mišljenje, vreme je da se okrenemo svom. Tvrdnje se ne poklapaju uvek sa našim razumevanjem situacije. Zato je važno da iznesete svoj stav, date argumente i kontraargumente. Ali ovo treba da bude objektivna informacija, a ne pokušaj pravdanja. Tako će naš sagovornik videti da pokušavamo da razumemo šta se desilo: „Da, razumem, morao si da sačekaš. Ali prema odobrenim propisima, popunjavanje ovog dokumenta zahteva neko vreme. Ovo je obavezan zahtev koji moramo da ispoštujemo...“ U stvari, ljudi su spremni da prihvate mnoga „preklapanja“ i „nedoslednosti“ ako im se s poštovanjem objasne razlozi za ono što se dogodilo i važne činjenice iznesu na diskusiju. Ovo će omogućiti nekom drugom da iznova sagleda situaciju i uzme u obzir naše mišljenje.
Naše „ali“ nam pomaže da ne skliznemo u poziciju „kaži, uradiću šta god hoćeš“. Čak i priznajući pravo drugog na potraživanje, nismo u obavezi da „uradimo sav posao“ ako smatramo da to nije neophodno.
Treći korak. „Hajde da…“
Kada smo saslušali tvrdnju i izneli svoj argumentovani stav, važno je da „dođemo do zajedničkog rešenja” i pokušamo da donesemo zajedničku odluku. Da bi neko shvatio da smo „na istoj strani“, moramo da damo konkretne, konstruktivne predloge: „Ako vam odgovara, naši zaposleni će vas unapred obavestiti o tome koja dokumenta treba da budu pripremljeno...”
Ako na pritužbu odgovorimo sledećim redosledom: „Da – ali – hajde...“, onda negativna povratna informacija radi za nas i pomaže nam ne samo da naučimo mnogo korisnih stvari i nešto prilagodimo u svom radu, već i da unapredimo svoje odnos sa drugom osobom.
