TAMARA KUSOVAC OTKRIVA ŠTA TREBA DA URADI SVAKA JAKA ŽENA: Put umetnice kroz boje i izazove

Biti žena u umetnosti je putovanje puno izazova, ali i neograničenih mogućnosti za stvaranje i izražavanje. Žene umetnice često se suočavaju sa predrasudama i preprekama na putu ka ostvarenju svojih umetničkih ciljeva, ali isto otkrivaju snagu i inspiraciju na tom putu. Kroz svoje umetničko stvaralaštvo, istražuju teme koje odražavaju njihov unutrašnji svet. Biti žena u umetnosti je privilegija i odgovornost, ali i prilika da se kroz umetnost osnažimo i inspirišemo druge.

Jedna od tih žena je i umetnica Tamara Kusovac koja u podkastu „Biti žena“ za sebe kaže: Platno štafelaj, muzika i ja. To sam ja, to je neki mir, uživanje i lek za dušu“.

Ona je podelila svoje izazovno, ali i inspirativno iskustvo, stavove o snazi žene i hrabrosti da se suoči sa izazovima koje sama postavlja. Nikada se ne boji izazova i uvek ih prihvata kao priliku za rast.

Kao mala najviše sam se radovala bojankama, a još kad bih dobila komplet drvenih bojica, to bi bio pun pogodak. Osim toga, moj tata je želeo da upiše Likovnu akademiju, ali deda Crnogorac to nije dozvolio govoreći: „Čuš, kičica! Ne, no prava“!

Moj otac je to sve ispoštovao, ali je ostala ljubav prema slikarstvu. Još kao mala volela sam da se ćšućurim pored njega dok slika, i tada sam zavolela miris boja. Kada sam završila osnovnu školu, nije se postavljalo pitanje šta ću upisati dalje, znalo se dizajnerska škola.

O svojim počecima kaže da je prvo dizajanirala i oslikavala nakit, onda svilu, staklo, keramiku, porcelan, lampe, kravate, drveni nameštaj…

Potom sam htela veću površinu i tada sam krenula sa oslikavanjem komadnog nameštaja. Dugo sam se na tome zadržala. Posle toga je došlo platno.

U podkastu „Biti žena“ naša sagovornica pojašnjava da je odluka na nama da li ćemo biti jaka ili slabija žena.

Ja volim što sam žena, nije mi teško, a kada mi treba pomoć, ja je zatražim.

Za sebe Tamara kaže da često izazove i kada ih nema sama napravi, i ne plaši ih se.

Šetajući se Knez Mihajlovom pre 20-ak godina videla otvaran je izložbe i otišla sam tamo. Bilo je dosta umetnika koji su izlagali, Videla sam da nikoga nema sa oslikanim staklom , odmah sam potražila organizatora, predstavila mu svoje radove i vrlo brzo sam bila u timu tih umetnika.

Jedan od najzanimljivijih projekata u njenoj karijeri bila je intervencija u renoviranju domova socijalno ugroženih porodica.

Pozvali su me u jedan serijal gde su se renovirali životni prostori socijalno ugroženim porodicama. I to je sve trebalo da bude gotovo za 5, 6 dana. Sećam se prve porodice sa Banjice, gde sam ugledala šporet „Smederevac“. Uzela sam poklopac šporeta i odnela u atelje. Naslikala sam jednu buckastu sovu sa jarkim bojama, dekorisala sa štrasom i cirkonima i kad sam otišla ljudi sa seta su se oduševili i pitali: „Zašto sova?“, a odgovorila sam da kad se sova nastani u nekom domaćinstvu, ona postaje njegova čuvarkuća.

Podkast „Biti žena“ realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer.

Skeniranjem (slikanjem) kamerom telefona ovog QR koda stižete do jedanaeste epizode podkasta Biti žena koja će biti dostupna od 19.00.