Odaje Seli Hemings, sluškinje za koju se veruje da je rodila šestoro dece Tomasu Džefersonu, jednom od osnivača Sjedinjenig Američkih Država, otkrivene su i iskopane u njegovoj vili Montičelo nakon što je iznad njih izgrađeno turističko kupatilo.
Njena soba, koja je izgrađena 1809. godine i bila je visoka više od 4 metra, široka 2,5 i dugačka skoro 4 metra. Nije imala prozore i veruje se da je bila mračna i puna vlage. Nalazila se odmah do Džefersonove sobe.
Tomas Džeferson je tvorac deklaracije o nezavisnosti i treći po redu predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Tek nedavno, kada su istoričari analizirali opis Saline sobe jednog od Džefersonovih unuka, zaključili su da se krije ispod modernog kupatila u kući Montičelo, piše Dejli Mejl. Arheolozi su potom pronašli Salinu sobu gde i dalje postoji ognjište od cigle i kamin, konstrukciju za peć, čak i originalni pod je očuvan.
Seli Hemings (1773-1835) bila je robinja na imanju Džefersona, a prema tvrdnjama njenog sina Medisona, otac Sali Hemings je zapravo bio tast Tomasa Džefersona, Džon Vejls.
Ona je postala vlasništvo Tomasa Džefersona kao deo njegovog nasleđa od imanja Vejls 1774. godine i došla je sa svojom majkom Elizabet Hemings 1776. godine. Imala je šestoro dece, za koje se veruje da im je otac Tomas Džeferson, koji je utehu nakon smrti supruge Marte pronašao u robinji.
U septembru 1802. politički novinar Džejms T. Kalender, bivši Džefersonov saveznik, napisao je u novinama u Ričmondu da je Džeferson mnogo godina „držao, kao svoju konkubinu, jednu od svojih robova“, navodeći da je imao i decu s njom. Priča je odjeknula i ubrzo su svi pričali o vezi Džefersona i njegove robinje. Džeferson je ćutao, nikada se nije oglasio povodom ovih priča, a ni Sali nije ostavila nikakav konkretni dokaz. Veruje se da je Džeferson držao njihovo šestoro dece kao robove dok nisu postali punoletni, a onda ih je oslobađao jedno po jedno.
Nakon njegove smrti, Sali je konačno mogla da ode sa imanja Montičelo da živi sa svojim sinovima u Šarlotsvilu, iako je tehnički još uvek imala status robinje.
Portret Seli Hemings ne postoji, ostale su zabeležene samo reči jednog roba, koji ju je opisao kao prelepu, skoro belu, veoma zgodnu, sa dugom ravnom kosom koja pada niz leđa.
Dok je bila dete, veruje se da je bila dadilja Džefersonovoj ćerki Mariji, pošto su devojke u ropstvu od šest ili osam godina bile dadilje i pomoćnice glavnim medicinskim sestrama na južnim plantažama. Mariju i Džefersonovu suprugu Martu navodno je pratila na putovanjima u inostranstvo. Nakon povratka u Virdžiniju 1789, Seli Hemings je ostala u Montičelu i radila kao sluškinja u kući.
Selin sin Medison se prisetio da je jedna od njenih dužnosti bila "da se brine o Džefersonovoj odaji i garderobi, da brine o nama deci i da radi lake poslove kao što je šivenje."
Ceo slučaj decenijama je bio predmet rasprava, a jedna DNK studija iz 1998. genetski je povezala Hemingsove muške potomke sa muškim potomcima porodice Džeferson.
"Otkriće Saline sobe važno je jer nam daje opis kako su ljudi tada živeli u ropstvu. Neka Salina deca su možda rođena u ovoj sobi. Sada imamo priliku da vidimo Sali kao ljudsko biće – majku, ćerku i sestru, i otkriva odnose u njenom životu", kaže Gardiner Halok, direktor restauracije plantaže Montičelo za NBC News.
Prostorija se restaurira i u budućnosti će biti otvorena za javnost.
Bonus video
