U STAROJ JUGI SMO GOSTE DOČEKIVALI S DOMAĆOM RAKIJOM, RUČKOM I OSMEH, A SAD S KEKSOM I KAFOM U ŽURBI: Šta nam se desilo?

Srpski narod je bio sinonim za gostoprimljivost, a danas su neka druga vremene...

Lifestyle
12:02h Autor:
U STAROJ JUGI SMO GOSTE DOČEKIVALI S DOMAĆOM RAKIJOM, RUČKOM I OSMEH, A SAD S KEKSOM I KAFOM U ŽURBI: Šta nam se desilo?
Gde je nestalo srpsko gostoprimstvo?, Foto: Shutterstock

Dobro se sećam, 1989. godina, nedelja je, početak leta: mama ubrzano posprema kuću, zateže miljee preko kreveta, tera nas da lepo složimo knjige, dok se ručak krčka u kuhinji.

"Još malo pa je sve spremno, samo još da "izlupam" šnicle i napravim pire..." priča kao za sebe dok bukvalno leti po celoj kući..

Tata donosi flaše piva i stavlja ga u frižider, glanca ukrasnu flašu domaće rakije, traži čašice "da mu budu na dohvat ruke"... Mi deca nemamo jasnu predstavu šta se dešava, ali znamo da je atmosfera vesela, pa smo zbog toga euforični. Imam utisak da i ja treba da budem korisna, pa užurbano preslažem igračke i tako pravim još veći nered od istih.

Jugoslavija
foto: Shutterstock

"Molim te lepo se očešljaj i obuci onu ispeglanu haljinici što sam je stavila na tvoj krevet," kaže mama u prolazu.

Odlazim da se brzo spremim, bez pogovora, jer gosti samo što nisu stigli.

To je jedno od najlepših sećanja na detinjstvo.

Miris dobre, domaće hrane, euforija zbog gostiju, lepo obučeni mama i tata i neka praznična atmosfera u vazduhu...

Tako je bilo nekada! Sećam se, gosti bi došli i odmah bismo ih smeštali za veliki trpezarijski sto. Umesto "Kako ste?", mama bi govorila "Mora da ste gladni," kao da su prepešačili maraton, a ne prešli taj kratki put od centra do predgrađa.

Jugoslavija, Voćna turšija
foto: Shutterstock

Svi bismo zajedno jeli i pričali. Kako čovek jede mnogo govori o njemu. Tako smo se još bolje upoznavali. Kasnije bi muškarci prešli u dnevnu sobu da popiju "po čašicu domaće", a žene bi zajedno u kuhinji prale suđe i još opuštenije pričale.

Deca bi se veselo igrala u sobi, deleći igračke bez svađe.

Kasnije je domaćica uz pomoć gošće kuvala kafu, pa bi se sladili domaćim kolačima dok su opušteno ćaskali.

Gosti su kasnije išli u obilazak stana ili kuće sa domaćinom. Očekivalo se da im se pokaže sve : od spavaće sobe, plakara, pa do kolekcije ploče i pića. Od gostiju se očekivalo da se pristojno zadive.

Kafa, Turska Kafa
foto: Shutterstock

Danas te kulture više nema. Gosti se nerado primaju u kuću, a i kada dođu dočekani su sa kafom i kupovnim keksom.

Žene sada slabo kuvaju, a još slabije žele da to čine vikendom - lakše je u restoranu!

Domaćin više ne pravi "domaću rakiju", pa je i ne služi.

Šta nam se desilo?

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs