Pripadate li onoj grupi ljudi koja želi ili kojoj je većinu vremena potrebno da bude u pravu? Svo vreme? Volite da vaša bude poslednja kad se svađate? Jeste li frustrirani kada se drugi ne slažu sa vašim mišljenjem?
Jeste? Onda je ovo prava priča za vas!
Biti u pravu je precenjeno, posebno kada se radi o osnovnoj ljudskoj pristojnosti. Unutrašnja potreba da stalno budemo u pravu, svesno ili nesvesno, da sebe stavljamo iznad drugih, da pokažemo da drugi greše u želji da smirimo sopstvene nesigurnosti i potreba ega da se postigne savršenstvo. Šta tačno volite u tome?!
Postoji mnogo zdravijih izbora koje možemo napraviti od težnje da stalno dokazujemo da smo u pravu!
Kada pronađete svoje misli zaključane u toj potrebi, bilo da je u pitanju svađa, diskusija ili opušten razgovor, pozovite se na svoje srce i uspećete da se pronađete u sledećim osećanjima.
Ne možemo se uvek složiti sa svačijim mišljenjem, niti bi trebalo pokušavati. To ne znači da greši svako ko se ne slaže sa nama, niti da smo uvek u pravu. Iz ideja i mišljenja drugih se može mnogo naučiti, samo treba otvoriti svoju sposobnost da saslušamo i razumemo druge.
Onda kada odustanemo od cilja da budemo u pravu, tada počinjemo da komuniciramo i slušamo u dubljem smislu, sa više razumevanja i prihvatanja, a sa manje osuđivanja i otpora. Na ovaj način se dijalozi pomeraju na viši nivo, a veze između ljudi produbljuju. Takođe, naša otvorenost uvek ohrabruje sagovornika da postupi isto.
Odvajanje
Moguće je strastveno pokušavati da izrazimo nešto, bez razmišljanja kako će biti shvaćeno! Kada se previše obaziremo na ono što govorimo i da oko toga budemo u pravu, često na kraju završimo forsiranjem sagovornika da prihvati našu ideju ili izvrtanjem sopstvenih principa i mišljenja, samo kako bismo dobili tu potvrdu. Odvajanje nam daje slobodu da komuniciramo bez pritiska da li će drugi to videti kao pravu stvar. U tom trenutku, ko je u pravu, a ko nije, postaje potpuno irelevantno.
Potreba da stalno budemo u pravu ukorenjena je u ego, a jedina osobina koju ego nema jeste poniznost. Udahnite duboko i progutajte svoj ponoskada neko vaše mišljenje smatra pogrešnim. Nema potrebe da dokazujete suprotno. Šta više, moramo biti spremni da priznamo da ponekad i sami grešimo. U pitanju nije ugrožavanje sopstvenih istina, već sposobnost da pokažemo skromnost u iskazivanju istih. Nije važno ko je u pravu, važno je kako mislimo o sebi u oba slučaja.
Opraštanje
Iako potreba da stalno budemo u pravu ulazi u sve sfere života, ona pravi najveću štetu u odnosu sa ljudima koje volimo. Onda kada shvatimo da smo pogrešili, često želimo da dokažemo onima koji su nas "izdali i povredili" na taj način koliko su i gde oni pogrešilil. Umesto toga, fokusirajte se na praštanje. Vrlo je važno deliti osećanja sa voljenom osobom i pokazati kada smo povređeni, ali ne bez oproštaja toj osobi, bez obzira koliko mislimo da nije u pravu. Kada želja za praštanjem i zaboravljanjem izbije na prvo mesto, potreba da budemo u praviu sama nestaje i otvara vrata jednoj iskrenijoj i zdravijoj vezi.
Poznata je misao doktora Vejna Djuera:
"Kada treba da birate između ljubaznost i potvrde da ste u pravu, izaberite ljubaznost".
Svi se borimo sa nesigurnošću našeg ega i nesigurnosti koja proističe iz toga što grešimo. A ugrožen ego je skoro uvek spreman da uzvrati udarac. Kada se trudimo da nekome dokažemo da greši tako što sebe postavljamo kao osobu koja je u pravu, to, svesno ili nesvesno, ne izgleda ni malo ljubazno i fino.
Samo ego zanimaju razlike između biti i ne biti u pravu. Srce prosto voli i prihvata mišljenje druge strane. Mnogo zdraviji i lepši jeste izbor srca nego ega.
Kada sledeći put uhvatite sebe da vršite veliki pritisak kako biste pokazali da ste u pravu, setite se ovoga što ste pročitali. Setite se da je to potpuno nevažno i da to nije cilj. Pokušajte da ostvarite dublju vezu sa sagovornikom tako što ćete ga saslušati, razmisliti i uvažiti njegovo mišljenje.