Bila je egzotična plesačica, ljubavnica uticajnih muškaraca i osuđena špijunka: Nakon pogubljenja, njeno telo nije preuzela porodica, pa je korišćeno u nastavi

Njeno ime postalo je sinonim za zavodnicu, tajne ljubavne veze i opasne špijunske igre. Bila je egzotična plesačica koja je očaravala evropsku elitu, žena koja je ulazila u postelje bogatih i moćnih muškaraca, ali i osoba čije je ime zauvek ostalo povezano sa jednom od najpoznatijih špijunskih afera Prvog svetskog rata.

Od devojke iz Holandije do žene koja je osvojila Pariz

Margareta rođena je 7. avgusta 1876. godine u holandskom gradu Leuvardenu. Njen otac bio je trgovac šeširima, a porodica je u početku živela prilično udobno. Međutim, nakon poslovnog neuspeha njenog oca, porodične prilike su se pogoršale. Majka joj je umrla dok je Margaretha bila tinejdžerka, a ona je vrlo rano ostala bez sigurnosti koju je poznavala. Sa samo 18 godina udala se za Rudolfa Mekleoda, holandskog vojnog oficira znatno starijeg od nje.

Njen brak nije bio srećan. Supružnici su živeli na ostrvu Java, tadašnjem delu Holandske Istočne Indije, gde je Rudolf službovao. Dobili su dvoje dece, ali su njihov odnos obeležili sukobi, neverstvo i porodične tragedije. Njihov sin Norman Džon umro je kao dete, a brak se na kraju raspao. Nakon povratka u Evropu, Margareta se razvela i izgubila starateljstvo nad ćerkom. Bez stabilnih prihoda i sa željom da započne novi život, otišla je u Pariz.

Pariz početkom 20. veka bio je grad u kojem su se susretali umetnost, luksuz, noćni život i fascinacija dalekim kulturama. Ona je shvatila da upravo tu može da stvori novu verziju sebe. Napustila je sopstveni identitet i predstavila se kao Mata Hari, misteriozna žena sa Dalekog istoka. Tvrdila je da potiče sa Jave i da je odrasla uz tradicionalne plesove, a svoje nastupe predstavljala je kao drevne orijentalne rituale. Njeno ime, koje se povezuje sa malajskim izrazom za sunce, odnosno „oko dana“, savršeno se uklapalo u pažljivo izgrađenu mistiku. 

Njeni nastupi bili su drugačiji od svega što je tadašnja publika mogla često da vidi. Kombinovala je ples, zavodljive pokrete i postepeno skidanje odeće, a nastupala je pred publikom koja je uglavnom pripadala višim društvenim krugovima. U pojedinim predstavama plesala je gotovo naga, što je izazivalo i divljenje i skandal. Ubrzo je postala senzacija, a njena slava proširila se iz Pariza na druge evropske prestonice. 

Ipak, njena egzotična biografija bila je dobrim delom izmišljena. Nije bila indijska princeza, niti je poticala iz porodice hramskih plesačica, kako je ponekad predstavljala novinarima i publici. Bila je Holanđanka koja je razumela koliko je tajanstvenost privlačna i umela je da je pretvori u svoj najveći adut. Mata Hari nije samo igrala na sceni, ona je igrala ulogu žene kakva je želela da postane. 

Ljubavnice, oficiri i muškarci na položajima moći

Kako je njena plesna karijera napredovala, Mata Hari je postajala sve prisutnija u društvu bogatih i uticajnih muškaraca. Njeni ljubavnici bili su oficiri, diplomate, bankari i pripadnici evropske elite. Veze sa muškarcima iz različitih zemalja omogućavale su joj pristup krugovima u koje većina žena njenog vremena nije mogla da uđe.

Vremenom je, međutim, njena plesna slava počela da bledi. Nastupi više nisu donosili isti novac, a luksuzan način života zahtevao je sve veće prihode. Okrenula se ulozi kurtizane, oslanjajući se na bogate pokrovitelje i ljubavne veze kako bi održala životni standard na koji je navikla. Upravo će njeni brojni kontakti sa muškarcima iz vojnih i političkih krugova kasnije postati jedan od ključnih elemenata optužnice za špijunažu. 

Prvi svetski rat promenio je sve

Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, evropski svet u kojem je Mata Hari živela počeo je da se raspada. Granice su postale strogo kontrolisane, putovanja su izazivala sumnju, a kontakti sa strancima mogli su da budu protumačeni kao bezbednosna pretnja.

Kao holandska državljanka, pripadala je neutralnoj zemlji i mogla je da putuje između različitih država, ali su njena kretanja privukla pažnju obaveštajnih službi. Poznavala je ljude iz nemačkih, francuskih i drugih evropskih krugova, govorila je više jezika i imala pristup društvu u kojem su se kretali oficiri i diplomate. Sve ono što ju je nekada činilo poželjnom gošćom na aristokratskim zabavama sada je moglo da bude protumačeno kao potencijalna opasnost. 

Prema dokumentima i kasnijim istraživanjima, nemački obaveštajci su joj 1915. godine ponudili novac u zamenu za saradnju. Dodeljeno joj je kodno ime H-21. Mata Hari je prihvatila novac, tvrdeći kasnije da je smatrala da joj se na taj način nadoknađuje imovina koju su Nemci zaplenili na početku rata. Međutim, pitanje šta je zaista radila za nemačku obaveštajnu službu ostalo je sporno. 

Postoji i druga strana ove priče. Mata Hari je tokom rata stupila u kontakt i sa francuskom obaveštajnom službom. Prema francuskim arhivskim dokumentima, obećala je da će sarađivati sa Francuzima, a u pozadini njene odluke nalazila se i želja da dobije dozvolu za putovanje u Vitel, gde se nalazio ruski oficir Vadim Maslov, čovek u kojeg je bila zaljubljena. Tako se žena koja je prihvatila novac od nemačke strane našla u kontaktu i sa ljudima koji su radili za Francusku. 

Mata Hari je, izgleda, verovala da može da kontroliše situaciju i da joj poznanstva, šarm i sposobnost ubeđivanja mogu pomoći da igra na obe strane. Međutim, obaveštajne službe nisu bile pozornica na kojoj je mogla da promeni scenario kada poželi.

Hapšenje koje je šokiralo Evropu

Francuske vlasti su je sve intenzivnije nadzirale, a 13. februara 1917. godine uhapšena je u pariskom hotelu. Optužena je da je nemačka špijunka koja je odavala vojne tajne i ugrožavala živote savezničkih vojnika.

Jedan od ključnih dokaza protiv nje bili su presretnuti nemački radio-telegrami u kojima se pominjao agent pod kodnim imenom H-21. Francuska obaveštajna služba povezala je to ime sa Mata Hari. Međutim, kasnije su se pojavile ozbiljne sumnje u pouzdanost pojedinih presretnutih poruka i način na koji su korišćene tokom procesa.

Suđenje je počelo u julu 1917. godine, u trenutku kada je Francuska prolazila kroz jednu od najtežih faza rata. Vojni gubici bili su ogromni, moral stanovništva ozbiljno narušen, a javnost je tražila odgovorne za katastrofalne događaje na frontu. Tužilaštvo je Mata Hari predstavljalo kao opasnu zavodnicu koja je svojim vezama sa visokim oficirima dolazila do poverljivih informacija.

Posebno je potresna bila tvrdnja da je svojim špijunskim aktivnostima doprinela smrti čak 50.000 savezničkih vojnika. Ipak, tokom suđenja nije ponuđen ubedljiv dokaz koji bi pokazao da je zaista izazvala takve gubitke. Veliki deo optužbi zasnivao se na posrednim dokazima, njenim poznanstvima i načinu života. 

Mata Hari je negirala da je odavala važne vojne tajne. Priznavala je da je uzimala novac od Nemaca, ali je tvrdila da nije obavljala zadatke za njih. Njena odbrana nije uspela da ubedi vojni sud. Nakon kratkog većanja, proglašena je krivom za špijunažu i osuđena na smrt. 

Poslednje jutro Mata Hari

U zoru 15. oktobra 1917. godine, u blizini Pariza, Mata Hari izvedena je pred streljački vod u Vincenu. Imala je 41 godinu.

Prema kasnijim svedočenjima, odbila je povez preko očiju i stajala uspravno pred vojnicima. Jedna od najpoznatijih verzija priče tvrdi da je neposredno pre pucnja poslala poljubac streljačkom vodu. Ipak, detalji njenog poslednjeg trenutka nisu svi jednako pouzdano dokumentovani, pa je i taj prizor delom postao deo legende koja je prati. 

Njeno telo nije preuzeo nijedan član porodice, pa je predato medicinskom fakultetu za potrebe nastave. Tako se život žene koja je nekada nastupala pred evropskom elitom završio bez raskošne sahrane i poslednjeg ispraćaja. 

Da li je zaista bila špijunka?

Više od jednog veka nakon njene smrti, pitanje krivice Mata Hari i dalje izaziva rasprave. Istoričari uglavnom ne osporavaju da je imala kontakte sa nemačkim obaveštajcima i da je prihvatila njihov novac. Međutim, mnogo je teže utvrditi koliko je zaista bila uključena u špijunske aktivnosti i da li je ikada prenela informacije koje su imale ozbiljnu vojnu vrednost.

Dokumenti britanskih obaveštajnih službi, koji su kasnije postali dostupni javnosti, ukazuju na to da je nisu smatrali naročito opasnim agentom. Ni francuski arhivski materijali ne pružaju nedvosmislen dokaz da je svojim delovanjem izazvala ogromne vojne gubitke koji su joj pripisivani. Francuski istoričari i vojni arhivisti ukazivali su na brojne nedostatke procesa i nejasnoće u vezi sa njenim stvarnim aktivnostima. 

Njena priča zato prevazilazi jednostavnu podelu na krivicu i nevinost. Bila je žena koja je sama izgradila svoj identitet, koristila lepotu i šarm kao sredstvo društvenog uspona i ulazila u svet moći u kojem su muškarci imali gotovo potpunu kontrolu. Kada je rat promenio pravila igre, njena prošlost, ljubavne veze i reputacija postali su deo optužbe koja je imala mnogo veći odjek od dokaza koji su je pratili. 

Mata Hari je želela da bude zapamćena kao misteriozna žena koja nikome ne pripada i koju niko ne može u potpunosti da upozna. U tome je, na neki način, uspela. Ostala je jedna od najpoznatijih žena u istoriji špijunaže, ali i simbol granice između stvarnog života i pažljivo stvorene legende.