Bele laži nisu zlonamerne laži. Izgovaraju se iz dobrote i želje da ne povredimo nekoga i da mu ne pokvarimo raspoloženje.
"Kada je ispravno dati prednost nečijim osećanjima naspram istine?
Na primer, kada neko priprema hranu za nas, a ona nema dobar ukus, stvar je pristojnosti da ne budemo previše iskreni. Tada je najbolje da slažete i kažete da je ukus sjajan", rekao je psiholog sa Harvarda Feliks Varneken.
Bele laži stvar su pristojnosti.
Najčešći primeri belih laži:
- Ukusan je ručak.
- Lepo si obučen/a.
- Bio/la sam veoma popularan/na u školi.
- Ne možemo da se vidimo jer me boli stomak/glava...
- Ne mogu danas, umoran/na sam..
- Super si se ošišao/la, baš ti lepo stoji.
- Naravno da mi nije problem da radim tokom vikenda.
- Vaše dete je preslatko.
- Kupio/la sam poklon, samo još uvek nije stigao.
- Ispraznila mi se baterija.
- Naravno da se sećam toga!
- To je bila moja ideja!
- Stižem za 5 minuta!
- Bila je gužva u saobraćaju...
- Ne mogu da stignem da uradim to do sutra.
- Ne radim ovaj posao zbog novca.
- Uopšte ne koristim društvene mreže.
- Ne gledam tu emisiju.
- Drago mi je da smo se upoznali.
- Ne zanimaju me društvena dešavanja.
- Smršao/la si.
- Pozvaću te kasnije.
- Redovno servisiram automobil.
- Dobro sam, a ti?
- Šalim se
