Veliki broj ljudi koji pati od anksioznih poremećaja često govori o tome kako imaju izražen strah da će umreti jer se jak anksiozni ili panični poremećaj doživljava kao fatalan. Pošto su ovakva stanja praćena pojačanom uzbuđenošću i napetošću organizma,onda se npr pojačan puls tumači kao početak srčanog udara i posledično-smrti.
Kada u anksioznim tegobama dominiraju brige oko ličnog zdravlja odnosno bolesti, troši se velika energija u potrazi za mogućim znacima oboljenja, obilaze lekari i traži "dokaz" ozbiljne bolesti, da bi se ona nekako izbegla, a time i konačni ishod-smrt.
Neki ljudi, opet, razviju fobije od napuštanja kuće ili od putovanja jer zamišljaju kako će im se sigurno "nešto lose desiti" ili imaju izražene strahove od smrti bližnjih, strah od bola i muke, strah od siromaštva, strah od neuspeha, strah od znanih i neznanih virusa i bakterija, znanih i neznanih bolesti….
U terapeutskoj praksi ponekad susretnem osobu koja pred značajnim životnim odlukama i zaokretima počinje odjednom da ispoljava strah od smrti ili bolesti. Pritom su ovde navedeni primeri iskustava ljudi koji nisu ozbiljno bolesni i ne preti im skorašnja smrt.
Ponekad veza između načina života i straha od smrti nije tako očigledna, ali kako protumačiti želju npr veoma imućnog čoveka sa stalnim, sebi datim zadatkom da teško radi, da bi obezbedio i "osigurao" život svih svojih potomaka…ili potrebu mnogih da imaju ostavljen priličan novac sa strane "za zlu ne trebalo"…Ili uzmite u obzir činjenicu da osiguravajuće kompanije ustvari odlično profitiraju na tome što se ljudi osiguravaju od invalidnosti, nesreće, teške bolesti, smrti u težnji da dodatno osiguraju svoj život, kao da se on tako može produžiti i kao da se tako garantuje sigurnost!
Osvrnite se nakratko i na stalnu težnju da se ostane što mlađi i izgleda mladoliko, o čemu svedoči sve veći broj klinika za "produžavanje" mladosti, jer je starost znak približavanja kraju života.
Dakle. valja se zapitati čemu služi besomučna trka za sigurnošću i mladošću u svim svojim oblicima?! Mnogi umni ljudi kažu da je zajednički imenitelj svih ovih primera-strah od smrti!
Šta dakle smrt čini životu?!
Počeću od toga da je tema smrti jako česta u savetovanju i psihoterapiji i da su se njome bavili svi poznati psiholozi i psihijatri, od Frojda pa nadalje. Takođe se ovom temom mnogo bavila i filozofija vekovima unazad. Jedan od poznatih psihoterapeuta je smatrao da nema osobe starije od 13 godina koja o ovoj temi nekad ne razmišlja.
Za psihoterapiju ovo je najznačajnija tema, jer su problemi u našem životu posledica strahova, a smatra se da iza svih naših strahova stoji strah od smrti. Strah od smrti je bukvalno strah od kraja života i kao što se vidi ima različite pojavne forme. U radu s klijentima iskustvo pokazuje da oni ljudi koji imaju izražene simptome straha, koji žive iscrpljujući se strahom od smrti, se ustvari plaše života. Često imaju doživljaj da žive prazno, neostvareno ili sa izraženim osećajem da im je život besmislen. Tako živeći sebe doživljavaju umrtvljenim i ne funkcionišu dobro, jer strah od smrti zaustavlja život!
Radeći na mnogim svojim anksioznim tegobama, pre ili kasnije se stiže do teme smrti i značaja koji joj čovek pridaje. U procesu psihoterapije, čovek se suočava sa sopstvenim strahovima od smrti i što je bliže tome da proradi i pronađe "mesto" smrti u sopstvenom životu dešava se paradoksalna stvar - a to je da se manje plaši smrti i živi potpunije i srećnije, a anksioznost se umanjuje!
(Stil.kurir.rs/Psihoterapeut Snežana Tica)
