Živeti normalan život i pronaći ljubav - svaka osoba tome teži i svako to zaslužuje. Ali, iako je u pitanju nešto sasvim uobičajeno, to može da deluje kao nemoguća misija kada se razlikuješ. Jednom paru sa gigantizmom to je uspelo, ali nažalost, nije dugo trajalo... Ovo je njihova priča!
Anu Hejning Bejts majka je rodila veoma teško. Iako su oba roditelja bila prosečne visine, Ana se rodila sa čak sedam kilograma. Na kraju je sve bilo u redu, a majka Sven je nakon Ane rodila još desetoro dece sa prosečnom težinom.
Ipak, Ana je uvek bila posebna - do četvrtog rođendana porasla je čak 137 centimetara, gotovo koliko je njena majka bila visoka (157 cm). U 11. godini dostigla je visinu od 188 cm i težila 96 kilograma. Do 15. godine imala je 2 metra i 10 centimetara i još je rasla. Istovremeno, bila je veoma proporcionalno građena. Do kraja puberteta izrasla je do rekordnih 243 centimetra!
Ana je bila obrazovana devojka, volela je književnost i muziku, i veoma je volela da uči. Roditelji nisu bili baš situirani, pa je ana 1862. godine zbog ljubavi prema učenju u 16. godini prihvatila ponudu da počne da radi u čuvenom cirkusu Barnum i Bejli. To joj je pružilo šansu da se preseli u Njujork, zarađuje 1.000 dolara mesečno i sebi priušti dodatno obrazovanje.
U pauzama između performansa u cirkusu, učila je klavir, pevanje i glumu. Bila je vrlo talentovana, što je primećeno, pa je jednom čak igrala ulogu Lejdi Magbet u pozorištu.
Anina cirkuska karijera se brzo i uspešno razvijala. Bila je popularna zbog vedre naravi, prijateljskog odnosa prema svima i veselog ćaskanja sa publikom. Nikada nije delovala umorno ni nervozno.
Njen omiljeni broj bio je obim njenog struka. Pred publikom je merila struk i pozivala žene da izmere svoj. Njen je bio tri puta širi od struka žene prosečne visine, što je bilo zanimljivo publici. Činilo se da gigantizam Ani ne predstavlja nikakvu prepreku. Izuzev kada ju je visina umalo ubila.
13. jula 1865. godine u muzeju Barnum izbio je veliki požar. Stepenice je momentalno progutala vatra, a Ana nije mogla da iskoči kroz prozor kao svi ostali, jer nije mogla da prođe kroz njega. Srećom, u blizini se nalazila dizalica, pomoću koje je čak 18 muškaraca jedva uspelo da spasi Anu.
Ovaj događaj veoma je uticao na nju, pa je odlučila da privremeno ode kući da se oporavi od traume. Ipak, brzo se vratila i otišla na turneju sa cirkusom. Tamo je upoznala ljubav svog života.
Martin van Buren Bejts rođen je, za razliku od Ane, kao potpuno prosečno dete i tako je bilo do njegove sedme godine. A onda je počeo nekontrolisano da raste - do 14 godine bio je visok 210 cm i težio 140 kilograma. Njegova konačna visina nije precizno upamćena - Ginisova knjiga rekorda kaže da je Martin porastao do 232 cm, dok su mnogi drugi ljudi tvrdili da je bio viosk 241 centimetar. Tu su bila i govorkanja kako Martin preuveličava svoju visinu, jer je Ana bila viša od njega.
U mladosti Martin je radio kao školski učitelj, sve dok nije pozvan u rat. U čast njegovoj "visini za petoriczu i snazi za 50 ljudi", dobio je čin kapetana. nakon rata, nije više želeo da radi u školi, jer mu je karijera u cirkusu delovala profitabilnije. Tako se Martin pridružio putujućem cirkusu i dvostruko profitirao - zarađivao je više i upoznao ljubav svog života.
Ljubav na prvi pogled
Anin menadžer odmah je odlučio da Ana i Martin nastupaju zajedno glumeći gigantski bračni par. Publika je bila oduševljena. Ali, Martin i Ana nisu morali dugo da se pretvaraju, jer su se zaljubili praktično na prvi pogled.
17. juna 1871. godine venčali su se u crkvi Svete Martine u Londonu. I tadašnja kraljica Viktorija bila je pozvana na neobično venčanje, i odazvala se pozivu. Oduševljena, darovala je mladencima zlatne satove optočene dijamantima.
Godinu dana nakon venčanja Ana i Martin kupili su plac i sagradili kuću po svojoj meri u kojoj će moći udobno da žive. Plafoni u kući bili su visoki 4,3 metra, vrata 2,6 metara i veoma široka. Nameštaj su naručivali takođe po meri. Sa druge strane, drugi deo kuće u kojoj je boravila posluga i posetioci bio je sasvim prosečne veličine, kako se ljudi prosečnog rasta ne bi osećali neprijatno.
Dve velike tragedije
Ana i Martin bili su u braku 17 godina, ali njihovu sreću poremetile su dve tragedije. Ana je 1872. godine rodila prvo dete, devojčicu koja je na rođenju imala slične parametre kao njena majka na rođenju - težila je 8 kilograma i bila duga 68.6 centimetara. Nažalost, beba je po rođenju umrla.
Očajni i u pokušaju da zaborave tragediju, Ana i Martin rešili su da probaju ponovo. Šest godina kasnije, tokom letnje cirkuske turneje, Ana je ponovo ostala trudna. 15. januara 1879. godine počeo je porođaj koji će trajati 36 sati.
Doktor koji je primio Anu odlučio je da je neophodno hitno nešto preuzeti kako bi se spasila beba. Pokušao je da je izvadi akušerskim kleštima, ali glava je bila prevelika, pa je lekar od dostupnog materijala sam na licu mesta improvizovao duga klešta. Kako ni to nije pomoglo, pozvao je u pomoć još jednog lekara i konačno su izvadili bebu, obmotavši zavoj oko bebinog vrata.
Nažalost, beba je poživela svega 11 sati. Bila je visoka 76 cm, teška 10,5 kg, a stopala su joj bila duga čak 152 milimetra. Ovo dete ušlo je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća beba ikada rođena. To nije nimalo utešilo Anu i Martina, koji su odlučili da više ne pokušavaju da se ostvare u ulozi roditelja.
Tih život na farmi
Nakon smrti dvoje dece, Ana i Martin vratili su se nakratko cirkusu, ali su ubrzo odlučili da više ne žele da žive javni život. Presotale godine proveli su na svojoj farmi. Ana je povremeno davala časove u školi, a sa Martinom je redovno posećivala jedino lokalnu crkvu, koja je za ovaj par izradila specijalnu klupu.
Ana je preminula 1888. godine od tuberkuloze, samo dva dana nakon svog 42. rođendana. Patila je i od srčane bolesti izazvane bolešću štitne žlezde.
Nakon Anine smrti, Martin se ponovo oženio, i to ženom prosečne visine i živeo sa njom do svoje smrti 1919. godine. Živeo je čak 82 godine, što je izuzetna retkost za ljude gigantskog rasta.
