U našem selu je uvek bila neka "žena koja je znala da gasi ugalj" ili da "gleda u pasulj". Šta je selo bez takve babe? Ako ćemo iskreno, svako selo ima svoju "baba Vangu".
Susedna sela su nam se podsmevala zbog toga što nas "kiša uvek zaobilazi, biće da je zbog tih vaših veštica"...
I zaista, dok je kod drugih kiša uništavala skoro sve useve, kod nas bi pala tek po neka kap. Ali to nije bilo zbog nekih veštica ili vradžbina, već zbog prirodnog položaja sela.
Ali ljudi veruju u ono u šta žele da veruju. Iz čitave države ljudi su dolazili u naše selo tražeći pomoć od tih baba-veštica: neki su tragali za zdravljem, drugi za bogatstvom, treći za ljubavlju...
Nikad ranije nisam verovao i nisam se bavio takvim stvarima. Ali život ti namesti tako neke stvari pa razmišljaš o njima i kad ne bi hteo
