Prolazak kroz hemoterapiju je težak proces s kojim se svako nosi na svoj način. Zavisno od stadijuma bolesti i samoj terapiji, nekome će biti izuzetno teško, dok će se neko lakše nositi s nuspojavama. Ipak, svaka maligna bolest uticaće na psihu i osećanja obolelog, pa se neretko javljaju depresija i anksioznost kao i povećan stres, a mnoge žene zbog fizičkih promena na telu gube i samopouzdanje.
Istraživanje iz 2017. sprovedeno na univerzitetima u Londonu, Edinburgu i Sidneju pokazalo je da loše psihičko stanje (povećan stres, mučnina i depresija) negativno utiče na određene karcinome. Upravo zbog toga treba ostati pozitivan i usmeren na ozdravljenje jer će ti pozitivan stav pomoći da se lakše nosiš s bolešću.
Izbegni depresiju
Tokom terapije normalno je imati dobre i loše dane jer nositi se s bolešću jednako je kompleksno kao i sama bolest, kaže psiholog i voditeljka Centra za psihološku pomoć SVE za NJU, Ljiljana Vukota. Kako bi izbegla depresiju, od samog se početka treba se dobro informisati o svemu što te zanima o bolesti, terapiji i mogućnostima koje su pred tobom.
Neizvesnost i manjak informacija uzrokovaće anksioznost, zato je dobro informisanje prvi korak u suočavanju s bolešću. Naravno, to ne znači da ponekad nećeš imati depresivne reakcije, ali pojedinim koracima možeš izbeći depresiju. Ako ti lekari tvoje telo dopuštaju, nastavi da se baviš aktivnostima koje su ti bile zanimacija i pre bolesti. Bilo to kuvanje, čitanje ili neka druga aktivnost - nastavi s time ako možeš i ako te to usrećuje. Važno je da ostaneš zaokupirana nečim kako tokom dana ne bi imala previše vremena da odlutaš u negativna razmišljanja. Ako se osećaš ranjivom i ne uspeš da razmišljaš pozitivno, uvek možeš potražiti stručnu pomoć jer razgovor sa psihoterapeutom može biti od velike pomoći. Prema mom iskustvu najefikasniji smo kada žena dođe na početku lečenja jer je možemo savetovati korak po korak, ističe Vukota. Zato, ako već nakon dijagnoze proceniš da ćeš se teško nositi sa svime, potraži pomoć i već si napravila velik korak za sebe.
Ne gubi samopouzdanje Naše samopouzdanje uveliko je povezano s našim izgledom pa je zato normalno da fizičke promene na telu, uzrokovane što bolešću, što terapijom, negativno utiču na tebe. Takve promene mogu uticati i na tvoje samopoštovanje, a na kraju i na snagu i odlučnost da savladaš poteškoće koje bolest donosi.
Međutim, imaj na umu da ne možeš sprečiti te vidljive promene, ali ih možeš prihvatiti. Kako ćeš to učiniti zavisi najviše od tebe. Ljiljana Vukota ističe kako tada treba da učinimo ono što će nam pomoći da se osećamo bolje, bio to neki estetski ili kozmetički zahvat ili kupovina perike. Nema generalnog saveta za sve jer nismo sve iste.
Svaku ženu treba podržati u onome što će joj smanjiti stres, povećati optimizam i samopouzdanje, a to je sasvim individualno, ističe psiholog. Zato učini sve što će ti pomoći da se osećaš dobro u svom telu i da ostaneš puna samopouzdanja i ponosna žena. Možda ti u tome pomognu šminka i perika, možda su ti draže marame i šeširi, a možda ćeš se najugodnije osećati ako ne stavljaš na sebe ništa. Najvažnije je da se osećaš zadovoljno sobom koliko god je to moguće, zato se ne ustručavaj ni u čemu što će ti pomoći da se tako osećaš. Raspitaj se o mogućnostima za očuvanje plodnosti Izuzetno je važno da misliš na budućnost u pogledu majčinstva ako jednog dana želiš da zasnuješ ili proširiš porodicu. Danas postoje brojne mogućnosti za očuvanje reproduktivnih sposobnosti kod obolelih od malignih bolesti i važno je da to uzmeš u obzir pre nego što počneš s lečenjem.
Dijagnoza zloćudne bolesti ne znači da nema nade za majčinstvo u budućnosti. Šta više, time se bave stručnjaci za onkofertilitet koji je usmeren upravo na očuvanje plodnosti kod onkoloških pacijenata. Često, pod pritiskom vremena da što pre započnu lečenje ili zato što nisu informisane, žene žure s lečenjem, a da pre toga niko nije započeo razgovor o ovoj temi.
Nije važno da li su u vezi/braku ili nisu, već da znaju koje su njihove opcije, objašnjava Ljiljana Vukota. Dodaje kako mlade žene često ne rađaju pre bolesti, a žele da postanu majke u budućnosti ili žele još jedno dete, pa je izuzetno važno da se pre početka terapije dobro informišu o mogućnostima za očuvanje plodnosti. Zato, raspitaj se koje su ti mogućnosti dostupne pre nego što kreneš na bilo kakvu terapiju ili operaciju.
Razgovor pomaže u svemu Iako ti se ponekad tvoji bližnji mogu činiti napornima jer više vremena ti moraš da tešiš njih nego oni tebe, nemoj im to zameriti. Oni samo žele da pomognu, ali ne znaju kako. Zato je ključno da s njima razgovaraš o tome, a naročito s partnerom ili nekom drugom ključnom osobom. Ponekad zbog straha, neznanja ili drugih razloga partneri nisu onakva podrška kakva bi mogli biti, ističe psiholog. Zato im reci šta ti smeta, a šta pomaže. Važno je da shvate da treba da budu uz tebe i da budu optimistični jer će taj optimizam prenositi i na tebe kada sama ne budeš u takvom raspoloženju. Ljiljana Vukota u vezi toga savetuje da treba pratiti ritam bolesnika i prilagoditi mu se, odvojiti vreme za njega i činiti sve one male stvari koje šalju poruku "uz tebe sam".
Zato, ako tvoja porodica i prijatelji ne znaju kako da ti pomognu, olakšaj im i objasni im to. Razgovorom ćeš im pomoći da te bolje shvate, a ujedno ćete se i svi bolje osećati. Iako će ponekad biti teško, pozitivan stav i vera u sebe tvoji su saveznici da lakše prebrodiš sve izazove na putu do ozdravljenja.
Olakšaj sebi sve što možeš, reši se nepotrebnog stresa i razmišljanja o lošim stvarima. Fokusiraj se na sve dobro što te okružuje pa na kraju, i sve lepo što te čeka u budućnosti.
