Dijeta koja može da poništi oštećenje jetre, stručnjaci tvrde da je bolja i od mediteranske ishrane: Pokazalo se da najbolje skida masnoću

Zvuči gotovo neverovatno – režim ishrane koji dozvoljava jaja, sir, meso, pa čak i namirnice poput slanine i kobasica, mogao bi značajno da smanji količinu masti u jetri. Upravo takve rezultate pokazala je nova studija u kojoj su naučnici uporedili tri popularna načina ishrane kod osoba sa gojaznošću, predijabetesom i masnom jetrom.

Naučnici uporedili tri popularna režima ishrane

Studija, nedavno objavljena u stručnom časopisu Cell Metabolism, obuhvatila je 55 dobrovoljaca koji su podeljeni u tri grupe, a svaka je dobila zadatak da se pridržava drugačijeg režima ishrane.

Svi učesnici imali su gojaznost i predijabetes – povišen nivo šećera u krvi koji može da prethodi dijabetesu tipa 2 – kao i masnu bolest jetre, stanje u kojem se u ovom organu nakuplja višak masti i koje kod nekih ljudi vremenom može da dovede do ozbiljnog oštećenja jetre.

Kombinacija ovih zdravstvenih problema povezana je i sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara.

Prva grupa pridržavala se mediteranske ishrane, bogate voćem i povrćem, integralnim žitaricama, ribom, orašastim plodovima i maslinovim uljem.

Na jelovniku su se nalazili, između ostalog, ovsena kaša sa bademima i borovnicama, minestrone supa, losos, kinoa i crni pasulj, testenina sa piletinom i pestom, kao i pečeni batat.

Druga grupa pridržavala se ishrane sa veoma malo masti i velikim udelom biljnih namirnica. Osnovu su činili voće, povrće, žitarice, pasulj i druge mahunarke. Čak 70 odsto kalorija dolazilo je iz ugljenih hidrata, a samo 15 odsto iz masti.

Učesnici su jeli ovsenu kašu i voće, crveni pasulj sa pirinčem, tortilje sa povrćem, mešavine žitarica, čorbu od batata i crnog pasulja i čili sa povrćem. Ovaj režim nije bio potpuno 

Poslednja grupa pridržavala se keto ishrane, koja drastično ograničava unos ugljenih hidrata u korist namirnica bogatih mastima, poput mesa, jaja i sira.

Samo četiri odsto ukupnih kalorija u njihovoj ishrani dolazilo je iz ugljenih hidrata, dok je čak 73 odsto poticalo iz masti.

Njihov jelovnik obuhvatao je omlete sa slaninom i kobasicama, govedinu sa sirom, sporo pečenu svinjetinu, losos sa pireom od karfiola, dinstano meso i piletinu sa šparglama.

Rezultati nakon 5 meseci

Nakon pet meseci učesnici iz sve tri grupe izgubili su približno jednaku količinu kilograma – oko deset odsto početne telesne mase.

Međutim, kada su istraživači analizirali druge zdravstvene pokazatelje, pojavile su se znatne razlike.

Masnoća u jetri smanjena za čak 67 odsto

Najupadljiviji rezultat odnosio se upravo na količinu masti u jetri.

Kod učesnika koji su se pridržavali keto ishrane količina masti u jetri smanjena je u proseku za 67 odsto.

Za poređenje, u grupama koje su se pridržavale mediteranske i pretežno biljne ishrane smanjenje je iznosilo oko 45 odsto.

Još jedan značajan rezultat odnosio se na predijabetes. Kod polovine učesnika na keto ishrani zabeležena je remisija predijabetesa, odnosno nivo šećera u krvi vratio se u normalne granice. Isto se dogodilo kod 29 odsto ispitanika na mediteranskoj ishrani i svega sedam odsto onih koji su se pridržavali ishrane sa veoma malo masti i visokim udelom biljnih namirnica.

U keto grupi nivo šećera u krvi smanjen je u proseku za 20 odsto, dok je kod druge dve grupe zabeležen prosečan pad od osam odsto.

„Naša studija pokazuje superiornost ketogene dijete sa veoma niskim sadržajem ugljenih hidrata u poboljšanju metaboličke funkcije jetre... i smanjenju drugih faktora rizika za dijabetes i kardiovaskularne bolesti“, istakao je profesor Navid Satar, naglasivši da keto ishrana nikako ne sme da se primenjuje bez saveta lekara.

Ishod koji je iznenadio istraživače

Posebno zanimljivo bilo je ono što se dogodilo sa holesterolom.

Uprkos tome što je keto grupa unosila mnogo masti, uključujući zasićene masti, između tri grupe nisu pronađene značajne razlike kada su analizirani LDL holesterol i ApoB.

Oba pokazatelja povezana su sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Istraživači smatraju da rezultati pokazuju kako zdravstvene promene nisu bile posledica isključivo gubitka kilograma. Drugim rečima, važnu ulogu mogao je da ima i sastav same ishrane.

Autori su zaključili da je u njihovom istraživanju keto ishrana sa malo ugljenih hidrata pokazala bolje rezultate u poboljšanju metaboličke funkcije jetre i smanjenju pojedinih faktora rizika povezanih sa dijabetesom i kardiovaskularnim bolestima.

Dakle, iako su učesnici u sve tri grupe izgubili približno isti broj kilograma, keto režim je u ovoj studiji pokazao dodatne koristi, naročito kada je reč o masnoći u jetri i kontroli šećera u krvi.

Studija ima važna ograničenja

Ipak, rezultate ne bi trebalo tumačiti kao dokaz da je keto ishrana najbolji izbor za svakoga.

Studija je bila mala. Od početnih 55 učesnika, istraživanje su završile samo 42 osobe.

Naučnici takođe ne znaju da li bi ljudi morali trajno da se pridržavaju restriktivne ketogene ishrane kako bi održali postignute rezultate. Zbog toga autori ističu da su potrebna veća i dugotrajnija istraživanja kako bi rezultati bili potvrđeni.

Šta se zapravo događa organizmu tokom keto ishrane?

Ketogena ishrana nije nastala kao dijeta za mršavljenje.

Razvijena je pre više od jednog veka kao način lečenja epilepsije. Lekari su primetili da gladovanje kod pojedinih pacijenata smanjuje broj epileptičnih napada, ali je bilo jasno da dugotrajno gladovanje nije praktično niti održivo rešenje.

Zbog toga je 1921. godine dr Rasel Vajlder, lekar sa klinike Mejo u Minesoti, razvio način ishrane koji je trebalo da oponaša određene metaboličke efekte gladovanja. Nazvao ga je ketogena dijeta.

U normalnim okolnostima organizam veliki deo energije dobija iz glukoze koja potiče iz ugljenih hidrata, odnosno namirnica kao što su hleb, testenina, pirinač i krompir.

Kada se unos ugljenih hidrata drastično smanji, organizam počinje intenzivnije da razgrađuje masti i stvara ketone koje može da koristi kao alternativni izvor energije. Takvo metaboličko stanje naziva se ketoza.

Ketogena ishrana i danas predstavlja priznatu terapijsku mogućnost za određene pacijente sa epilepsijom otpornom na lekove, ali je poslednjih decenija postala daleko poznatija kao način mršavljenja. Međutim, stručnjaci ističu da nikako ne bi smela da se primenjuje bez prethodne konsultacije sa doktorom.