Naši preci su dosta radili na polju, kretali su se, nisu jeli masnu hranu svakog dana, a koristili su biljnu medicinu, tj. lekovito bilje, divlje voće i čajeve od sušenog lišća za kontrolu šećera u krvi i prevenciju dijabetesa, kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, načelnica odeljenja za lečenje hroničnih dijabetesnih komplikacija i ishranu, šef kabineta za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS.
Šta su jeli?
- Koristili su list kupine, borovnice, duda, koprive, zove, pelena, ruzmarina, maslačka, nane, bosiljka, ploda šipurka, cveta kamilice, ploda kleke. Potom beli luk, salatu od svežeg lista maslačka, čak od ploda i korena borovnice. Ove biljke smanjuju povišen nivo glukoze, jačaju imunitet, čiste organizam od parazita i virusa i pozitivno deluju na regulisanje ukupnog metabolizma glukoze i lipida - navodi doktorka Dimitrijević Srećkovi i dodaje da se u poslednje dve-tri decenije naša hrana znatno promenila, zbog čega se promenilo i naše zdravlje.
- Danas imamo veliki procenat gojaznih osoba, a poznato je da ne postoji zdrava gojazna osoba. Hrana koju danas ljudi jedu, pa i deca, puna je zasićenih masnoća i masti životinjskog porekla koje ne samo da oštećuju krvne sudove nego su nutritivno prazne kalorije, izazivaju konstantnu glad i opterećuju organizam masnoćama.
Šta to tačno znači?
- Naša hrana je promenila nas i naše navike. Prema iskustvu iz sopstvene endokrinološke prakse, već šestomesečna, individualno podešena mediteranska dijeta ima statistički značajan efekt na indeks telesne mase, odnos obima struka i kukova, smanjenje insulinske rezistencije, povećanje insulinske senzitivnosti, povoljan efekat na lipidni status, odnos LDL i HDL holesterola, krvni pritisak, nivo homocisteina, agregaciju trombocita i prevenciju ateroskleroze.
I post leči
- Post potpuno odgovara mediteranskoj ishrani i mogu da tvrdim da hrišćanskim postom možemo da sprečimo i lečimo sve hronične pomenute bolesti kao i s mediteranskom ishranom, koju koristim u kliničkom i naučnom radu. Post nije i ne treba da bude izgladnjavanje, već isključenje životinjskih masnoća i belančevina iz jaja, mesnih i mlečnih proizvoda uz korišćenje obilja voća, povrća, žitarica, rečne i morske ribe, kao i svih vrsta ulja, od kojih posebno ističem maslinovo.
Najnovija naučna istraživanja
U svetu su, naglašava doktorka, pokazali da ako dva puta nedeljno isključimo belančevine i masnoće životinjskog porekla imamo povoljne efekte na prevenciju brojnih bolesti.
- Ovaj vid ishrane nazivaju fasting, a to je upravo post za koji je naš narod znao vekovima i tradicionalno ga upražnjavao sredom i petkom. Mnoge osobe imaju zbog određenih bolesti i stanja razrešenje od svog duhovnika i mogu da poste ceo post na ulju i na ribi. Druga važna funkcija posta je čišćenje tela i uma od teške hrane i teških misli i jačanje volje. Odricanjem od masne i jake hrane mi jačamo svoju volju i čistimo um od destruktivnih i loših misli. Ali i lečimo gojaznost, metabolički sindrom, šećerne bolesti, infarkt, šlog, masne jetre, depresije, neplodnost i rak. Smanjen unos belančevina životinjskog porekla smanjuje rizik za rak, kao i nivo homocisteina koji doprinosi razvoju ateroskleroze.
Fizička aktivnost
Najbolji rezultati postižu se fizičkom aktivnošću zajedno sa pravilnom ishranom.
- Preporučuje se mediteranska ishrana koja je bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja, omega-3 polinezasićenim masnoćama iz morske ribe, uz smanjenje masnoća i proteina životinjskog porekla. Svakodnevna šetnja ili brzi hod u trajanju od bar pola sata dnevno i planirana uz stručno lice vođena fizička aktivnost povoljno utiču na regulisanje metabolizma i smanjenje gojaznosti prevenciju predijabetesa, dijabetesa i pridruženih komorbiditeta.
(Autor: Violeta Nedeljković/Zdravlje)
