Dovoljno je da samo jedna osoba u stanu ili na radnom mestu (ili nekoj zajedničkoj prostoriji) bude zaražena, pa da sutradan još nekoliko njih oseti bol u grlu, glavobolju, malaksalost, bolove u mišićima, gubitak apetita... Ovi simptomi zapravo su uvod u zaraznu bolest koju izazivaju virusi influence (gripa). Infekcija je kapljična i prenosi se preko kapljica pljuvačke koje zaražena osoba izbacuje tokom razgovora, kašljanja ili kijanja. Period od novembra do aprila najpogodniji je za pojavu gripa.
Pad otpornosti organizma, hronične bolesti i veliki broj ljudi na jednom mestu pogoduju širenju infekcije. Posle kratke inkubacije grip se ispoljava kroz opštu malaksalost, jezu, jaku glavobolju, groznicu i visoku temperaturu, koja ide i do 40 stepeni. Dolazi do zapaljenje gornjih disajnih puteva, koje prate kijavica, kašalj i suze. Ako temperatura ne spadne za dva-tri dana, a postojeće tegobe se pogoršaju ili se jave nove, došlo je do komplikacije bolesti.
Najčešće su upale pluća izazvane bakterijama, i to stafilokokama i streptokokama. Kada poprimi pandemijske razmere, bolest može biti fatalna, a mogu se javiti i sinusitis, upala uha, nervne komplikacije ili upala mozga. Tada se u terapiju moraju uključiti i antibiotici. Grip se najčešće leči čajevima i toplim napicima, vitaminom C, ležanjem i odmaranjem. Jedna od najboljih preventiva gripa i efikasan vid zaštite od njega je vakcinacija. Doza vakcine sadrži tri soja virusa gripa, i to A ili kalifornija (H1N1), B ili viktorija (H3N2) i C ili viskonsin. Ona stvara imunitet na grip.
Zašto se treba vakcinisati
Odrasle osobe se vakcinišu jednom dozom, dok deca od šest meseci do osam godina primaju dve u razmaku od po 30 dana. Iako vakcina ne može da garantuje zaštitu, ipak bi trebalo da je prime hronični bolesnici, stariji od 65 godina, trudnice i radnici u javnim službama i ustanovama. Vakcinacija osoba starijih od 65 godina smanjuje smrtnost do 75 odsto.
- 2 dana prođe od trenutka kad se osoba zarazi do ispoljavanja simptoma
- 4-5 dana traju tegobe gripa
- 38 stepeni temperature je granica kada bi trebalo nešto preduzeti
Šta kad detetu poraste temperatura
Primetili ste da vam je dete malaksalo, hladno mu je i da ima drhtavicu. Uzimate toplomer i vidite da mu je temperatura povišena. U panici ste jer ne znate kako da je snizite. Dvoumite se da li da na svoju ruku počnete terapiju ili da ipak odete kod lekara. Šta u tom slučaju raditi?
Pre svega, ne paničite. Povišena temperatura tela reakcija je organizma na prisustvo nekih stranih supstanci ili mikroorganizama i ono se svojim mehanizmima bori protiv njih pa dolazi do povišene temperature, osećaja hladnoće i drhtavice. Zato ne treba pošto-poto odmah snižavati telesnu temperaturu.
Ipak, ne sme se dozvoliti da ona pređe 38 stepeni Celzijusovih, jer to može da bude opasno po organizam. Temperaturni centar kod dece znatno je osetljiviji nego kod odraslih, zato ona mnogo brže i burnije reaguju. Ako temperatura traje duže od tri dana bez obzira na primenjenu terapiju, dete obavezno treba odvesti kod lekara.
