Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji oko 770.000 osoba ima dijagnostikovan dijabetes, od čega oko 30.000 ljudi ima dijabetes tip 1. Broj obolelih neprestano se povećava, a smatra se da još oko 300.000 u našoj zemlji ima nedijagnostikovan dijabetes.
Kao i za većinu drugih bolesti, i u otkrivanju dijabetesa najvažniji su redovni lekarski pregledi. Najjednostavnija analiza krvi pokazuje vrednost glukoze. Ako je ona povišena, vaš izabrani lekar opšte prakse najverovatnije će prvo zatražiti praćenje, a ukoliko se povišen nalaz ponavlja, posumnjaće na dijabetes, zatražiti dalje analize i eventualno vas uputiti na dalje lečenje kod endokrinologa.
Ako je sve tako jednostavno, zašto ovoliki broj ljudi pati od dijabetesa, a neretko su tu i teške komplikacije? Šta je zapravo dijabetes, kako do njega dolazi i šta mogu da očekuju pacijenti nakon dijagnoze? Sve to nam otkriva endokrinolog dr Slađana Drobnjak, specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije u Domovima zdravlja MediGroup.
Koji su to prvi znakovi koji mogu da ukažu da osoba ima dijabetes?
Šećerna bolest je tihi ubica, dugo vremena ostaje nedijagnostikovana, jer blago povišene vrednosti glikemije ne daju simptome. Simptomi se javljaju postepeno u blažem obliku, a tek u odmakloj fazi bolesti se javljaju prepoznatljive tegobe: sušenje usana, pojačana žeđ, pojačano mokrenje, zamor, opšta slabost, zamućenje vida, gubitak u telesnoj masi.
Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu koje zahvataju i pankreas
Mnogi ljudi čekaju poslednji trenutak da odu kod lekara. Koje su posledice zakasnelog lečenja?
Nažalost, to je tačno. Veliki broj ljudi iako zna ili sumnja da ima dijabetes, kasno se jave lekaru. Kao posledica patološkog delovanja dugotrajno povišene glikemije na krvne sudove nastaje difuzno progresivno sužavanje malih krvnih sudova, odnosno nastaje mikroangiopatija, a i velikih krvnih sudova, odnosno makroangiopatija.
Najčešće mikroangiopatske promene se javljaju na oku, bubrezima, i nervima, a makroangiopatske na srcu, mozgu, krvnim sudovima nogu. Makroangiopatiju karakterišu aterosklerotske promene nastale na zidovima krvnih sudova koje dovode do smanjene cirkulacije u nogama i učestalog stvaranja rana koje teško zarastaju, gangrena koje u velikom procentu završavaju amputacijama donjih ekstremiteta. Osobe sa šećernom bolešću 2-4 puta češće obolevaju od infarka miokarda, 4-10 puta češće od moždanog udara, a gotovo 80% dijabetičara umire od kardiovaskularnih komplikacija.
Šta je to što se tačno desi u telu, što nazivamo dijabetesom?
Hrana koju jedemo razlaže se na proste ugljene hidrate, odnosno šećere, koji putem krvotoka dolaze do tkiva i ćelija organizma i služe kao gorivo za funkcionalne procese. Hormon insulin, koji se stvara u pankreasu, daje instrukcije našim ćelijama u telu da apsorbuju te šećere kako bi ih pretvorili u energiju. Ukoliko se insulin ne stvara u dovoljnoj količini ili ćelije postanu otporne na njegovo dejstvo, šećer ne može da se iskoristi, nagomilava se u krvi, ćelije ,,gladuju'' i to je osnovni poremećaj koji dovodi do nastanka šećerne bolesti, odnosno dijabetesa.
U nekim slučajevima neuropatija može maskirati anginozni bol u grudima koji upozorava na srčanu bolest i srčani udar (infarkt miokarda). S obzirom da je smanjen osećaj bola, oboleli od šećerne bolesti treba više pažnje da posvete drugim znacima koji bi mogli da ih upozore na srčani udar, kao što su: nagli umor, znojenje, kratak dah, mučnina i povraćanje.
Koliko je ishrana važna za dijabetičare i kako ona treba da izgleda?
Pravilna ishrana je jako važna za dijabetičare i podrazumeva da se ne preskaču obroci i da se uzima slična količina hrane u približno isto doba dana kako bi se nivo šećera u krvi održavao stabilnim. Potrebno je koristiti raznovrsnu ishranu.
Preporučuje se hrana bogata vlaknima, proteinima i zdravim mastima sa niskim glikemijskim indeksom: posna riba, piletina, integralne žitarice, mahunarke, semenke, koštunjavi plodovi, orašasto voće i povrće: kelj, blitva, zelena salata, spanać, krastavac, brokoli, šargarepa, kupus, paprika, karfiol, umerni dodatak hladno ceđenih ulja.
Namirnice sa mnogo masnoća i šećera, kao i kafu, čokoladu, cigarete i alkohol, konzervisane namirnice, dimljenu i usoljena hranu treba isključiti iz ishrane.
Kako to neko oboli do dijabetesa a neko ne, ako se radi o osobama sa sličnim životnim navikama?
Svako od nas je poseban i predstavlja individuu za sebe. Oni faktori rizika koji su van naše kontrole su genetska predispozicija i veću verovatnoću za nastanak dijabetesa imaju ljudi koji u svojoj porodici imaju nekog ko boluje od ove bolesti. Takođe, sa starenjem se povećava rizik za nastanak dijabetesa, kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu koje zahvataju i pankreas. Kod mladih osoba, dijabetes nastaje usled genetičkih poremećaja ili oštećenja pankreasa u toku autoimunih procesa koje pokreću najčešće virusne infekcije ili stres. Sklonost za dijabetes se prenosi na potomke, a da li će doći do ispoljavanja bolesti zavisi i od drugih faktora rizika, među kojima je glavna gojaznost i smanjena fizička aktivnost.
Najobičnija analiza krvi može vas spasiti od teških posledica bolesti
Da li oboleli od dijabetesa mogu da vode potpuno normalan život?
Šećernu bolest treba ozbiljno shvatiti, ali to ne znači da pacijenti ne mogu imati normalan život. Sve što treba da urade jeste da oni kontrolišu dijabetes i da ne dozvole da dijabetes kontroliše njih. Kada se dijagnostikuje šećerna bolest pacijenti su često zabrinuti i imaju mnogo pitanja na koje ne znaju odgovor. Prirodno je da se osećaju zabrinuto, ali milioni ljudu sa šećernom bolešću širom sveta žive normalno i vode vrlo aktivan život.
Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila. Potrebno je usvajanje zdravog načina života, povećanje fizičke aktivnosti i upotreba medikamentne terapije čime se šećerna bolest može uspešno kontrolisati i značajno smanjiti rizik za nastanak komplikacija.
Da li metode prevencije zaista mogu sprečiti nastanak dijabetesa i kako one izgledaju?
Šećerna bolest je ozbiljno oboljenje koje najčešće počinje neopaženo, a može se sprečiti preventivnim merama. Pravilna ishrana podrazumeva umerenost, da se ne preskaču obroci i da se unosi adekvatna količina svežeg voća i povrća jer sadrži velike količine dijetetskih vlakana, antioksidanasa, magnezijuma i alfa linolne kiseline. Koristiti što manje namirnica sa visokim sadržajem zasićenih masti, rafinisanih šećera, mesnih prerađevina i aditiva.
Fizička aktivnost povećava osetljivost na insulin i smanjuje nivo glukoze u krvi. Istraživanje je pokazalo da 30 minuta vežbanja dnevno smanjuje rizik od nastanka dijabetesa za čak 80 odsto. Preporučuje se hodanje, planinarenje, vožnja bicikla...
Zdrav stil života podrazumeva i da se dovoljno spava (jer osobe koje spavaju manje od 6 sati dnevno dvostruko su podložnije razvoju šećerne bolesti od onih koje spavaju 8 sati), kao i da se boravi što više u prirodi, jer to oslobađa od stresa, smanjuje potrebu za cigaretama i produžava život.
NE PROPUSTITE
Bonus video
